Савез суверених држава
Савез суверених држава[а] (ССД; рус. Сою́з Сувере́нных Госуда́рств, ССГ) био је приједлог реорганизације Совјетског Савеза у нови конфедералну јединицу. Предложен је од стране предсједника Совјетског Савеза Михаила Горбачова и требало је да спријечи распад СССР. Приједлог је остао у сијенци Августовског пуча и распада Совјетског Савеза 1991. године. Свеукупни приједлог је поново покренут као Заједница независних држава (ЗНД).
Позадина[уреди | уреди извор]
Идеја о склапању новог савезног споразума представљена је по први пут у резолуцији „О савезном споразуму”, коју је усвојио Врховни совјет Естонске ССР 16. новембра 1988. године и у којој се говори о томе да је Врховни совјет Естонске ССР, заснован на Декларацији о суверенитету, улази у Предсједништво Врховног совјета СССР са приједлогом развоја Споразума о СССР и овлашћује Предсејдништво Врховног совјета Естонске ССР да заступа интересе републике приликом израде текста споразума.[1] Двије године касније, након усвајања закона о обнови независности, Врховни совјет Естоније одбацио је ту идеју.[2]
У децембру 1990. године поново је покренуто питање реорганизације СССР.
Врховни совјет СССР је 3. децембра подржао концепт нацрта Споразума о савезу који је предложио предсједник СССР Михаил Горбачов и упутио га на расправу 4. сазиву Конгреса народних посланика СССР.[3]
Посланици Конгреса народних посланика СССР су 24. децембра 1990. године, послије појединачног гласања, одлучили да сматрају неопходним очување СССР као обновљене федерације равноправних суверених република, у којима би се у потпуности осигурала права и слободе особа било које националности.[4]
Истог дана, на иницијативу и инсистирање предсједника СССР Михаила Горбачова,[5] Конгрес је усвојио резолуцију о питању одржања референдума о очувању обновљеног Савеза као федерације једнаких суверених Совјетских Социјалистичких Република. За усвајање резолуције гласало је 1677 посланика, против 32, док је 66 било уздржано.[6]
Референдум о опстанку Совјетског Савеза[уреди | уреди извор]
Референдум о очувању СССР одржан је 17. марта 1991. године и већина грађана подржала је опстанак СССР, изузев становништва шест совјетских република (Грузија, Естонија, Јерменија, Летонија, Литванија, Молдавија),[7] у којима су највиши органи власти одбили да одрже референдум, из разлога јер су раније прогласиле независност или су се кретале ка независноти према резултатима раније одржаних референдума о независности.
Федерални тип реорганизације[уреди | уреди извор]
Раскид потписаног споразума[уреди | уреди извор]
Конфедерални тип реорганизације[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Резолюция Верховного Совета Эстонской Советской Социалистической Республики о Союзном Договоре”. StudFiles (на језику: руски). Приступљено 6. 1. 2019.
- ^ Обращение прибалтийских республик к Верховному Совету СССР от 21.11.1990 (на језику: руски). 1990 — преко Викизворника.
- ^ Постановление ВС СССР от 03.12.1990 № 1809-I (на језику: руски). 1990 — преко Викизворника.
- ^ Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1853-I (на језику: руски). 1990 — преко Викизворника.
- ^ Любарев, А.Е. (2001). Выборы в Москве: опыт двенадцати лет. 1989–2000 (на језику: руски). Москва: Стольный град. стр. 412. ISBN 5-89910-019-2. Приступљено 6. 1. 2019.
- ^ Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1856-I (на језику: руски). 1990 — преко Викизворника.
- ^ Сообщение Центральной комиссии референдума СССР об итогах референдума СССР, состоявшегося 17.03.1991 (на језику: руски). 1991 — преко Викизворника.
