Савет Европе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Европски саветом и Саветом Европске уније.

Савет Европе - CoE (енгл. Council of Europe, фр. Conseil de l' Europe) је регионална међународна организација европских земаља, чије се седиште налази у Палати Европе (фр. Palais de l' Europe), у Стразбуру, на граници Француске и Немачке.

Сврха Савета Европе огледа се у остварењу основних личних и демократских права и слобода у Европи, а најважнији акти су доношење Европске конвенције о људским правима (1950.) (енгл. European Convention on Human Rights) и успостављање Европског суда за људска права (енг. European Court of Human Rights) (1998), као сталног система правне заштите (Протокол бр. 11 Европске конвенције о људским правима). Савет Европе има 47 чланица, које су истовремено и потписнице Европске конвенције о људским правима.

Иако је организација наднационалног и европског карактера, Савет Европе не припада институцијама Европске уније, није Европски савет ни Савет Европске уније. Чланство у Савету Европе није условљено чланством у Европској унији, мада је свих 27 земаља Европске уније, учлањено у Савет Европе.

Поред чланица, Савет Европе и Европску унију повезује идеја о уједињеној Европи, а у Нацрту Европског устава је наглашено да права и слободе Европске конвенције о људским правима чине саставни део највишег европског правног акта (Европски устав, чл. 9).[тражи се извор од 09. 2011.]

Институције[уреди]

У оквиру Савета Европе, надлежност је подељена између шест основних институција у које спадају:

  • Парламентарна скупштина
  • Конгрес локалних и регионалних власти
  • Комитет министара
  • Генерални секретар и Секретаријат
  • Комесар за људска права
  • Европски суд за људска права

Парламентарна скупштина и Конгрес су саветодавна тела која дају мишљења и препоруке необавезујућег карактера. Комитет министара одлучује о функционисању Савета и питањима од интереса свих чланица Савета, и састављен је од министара иностраних послова свих земаља чланица. Генерални секретар и Секретаријат се претежно старају о текућим административним и финансијским активностима. Комесар за људска права има право надзора над стањем људских права у државама Савета Европе, а Европски суд за људска права врши судску функцију.

Циљеви[уреди]

Основни циљеви Савета Европе су:

Активности[уреди]

Ради остварења основних циљева, под окриљем Савета Европе, је, од 1949. године, закључено више од 200 међународних уговора о људским и социјалним правима, медијима, слободи изражавања, образовању, култури, културном идентитету, културној различитости, спорту, локалној самоуправи, здравству, правној, регионалној и државној сарадњи[1].

Потписивањем Европске конвенције о људским правима и 13 пратећих протокола, утврђени су стандарди заштите и механизми практичне примене људских права широм европског континента. У случају да надлежни органи држава уговорница не поштују права гарантована Конвенцијом, предвиђена је могућност заштите пред Европским судом за људска права, а тужена страна је држава чији органи не поштују обавезе преузете ратификовањем Конвенције. Уједначавање правне и социјалне праксе посебно је значајно за демократизацију друштва и успостављање владавине права у посткомунистичким земљама источне и централне Европе.

У току Хладног рата, Савет Европе је имао важну улогу у превазилажењу константне кризе изазване заоштреним политичким односима Источног и Западног блока.

Оснивање и симболи[уреди]

Оснивачки акт Савета Европе је Статут Савета Европе, потписан у Лондону, 5. маја 1949. године, од стране представника 10 европских држава: Белгије, Данске, Ирске, Италије, Француске, Луксембурга, Холандије, Шведске, Норвешке и Уједињеног Краљевства.[2]

Посредством Савета Европе настала су прва званична обележја уједињене Европе: застава, Дан Европе и европска химна.

Током 1955. године, усвојено је решење јединствене европске заставе са 12 кружно распоређених жутих звездица на тамноплавој површини. Дан оснивања Савета Европе, 5. мај, постао је 1964. године, на прослави петнаестогодишњице постојања, Дан Европе, а 1972. године Ода радости из Девете симфоније Лудвига ван Бетовена послужила је као основ европске химне.

Европска унија је преузела идејно решење заставе, али је променила Дан Европе у 9. мај.

Савет Европе користи заставу у првобитној или модификованој форми допуњеној стилизованим словом "е" у звезданом кругу, чиме истовремено упућује на свој лого [3]

Државе чланице[уреди]

Чланови Савета Европе
██ оснивачи ██ придружени ██ посматрачи Парламентарне скупштине СЕ ██ посматрачи у Комитету министара ██ кандидати

Државе које су учествовале у оснивању:


Државе које су се придружиле:


* као правна наследница Србије и Црне Горе (примљена 3. априла 2003)

Државе кандидати[уреди]

Белорусија је 1992. године добила статус специјалног госта Парламентарне скупштине, а захтев за стицање пуноправног чланства је поднела 12. марта 1993. године. Посебан статус јој је укинут у јануару 1997. године с обзиром на недемократски режим председника Лукашенка који је нарочито био усмерен против слободе медија, мишљења и изражавања.

Казахстан је 1999. године захтевао статус посматрача Парламентарне скупштине, али је захтев одбијен. У образложењу одлуке наведено је да Казахстан може да конкурише и за пуноправно чланство, јер се једним делом налази у Европи. Међутим, у наставку је наглашено да није могуће решавање о статусу ни о чланству без испуњења минималних стандарда у погледу демократије и људских права.

Државе посматрачи Парламентарне скупштине и Комитета министара[уреди]

Ватикан никада није претендовао на чланство у Савету Европе, али од 1970. године има статус посматрача при Комитету министара.

За рад Савета Европе заинтересоване су и државе ван европског континента. Израел посматра заседања Парламентарне скупштине, Јапан и Сједињене Америчке Државе прате активности Комитета министара, а Канада и Мексико, присуствују раду Парламентарне скупштине и Комитета министара.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

  1. EU Constitution - Устав ЕУ
  2. CoE Liste Traites - Листа уговора Савета Европе
  3. CoE Statute of the CoE - Статут Савета Европе
  4. CoE - званични сајт Савета Европе