Савет за људска права Организације уједињених нација
Савет за људска права Уједињених нација (УНХРЦ) је међувладин орган у оквиру система Уједињених нација. УНХРЦ је наследник Комисије за људска права Уједињених нација (УНХЦР, овде ЦХР), и подорган Генералне скупштине Уједињених нација. Савет блиско сарађује са Канцеларијом Високог комесара за људска права (ОХЦХР) и извршава посебне процедуре Уједињених нација.
Генерална скупштина је основала УНХРЦ усвајањем резолуције (A/RES/60/251) 15. марта 2006, у циљу замене претходног ЦХР-а, који је био веома критикован јер је дозвољавао чланство земљама са слабом репутацијом у погледу људских права.
Према тврдњама организација за заштиту људских права, Савет је под контролом блока исламских и афричких држава, уз подршку Кине, Кубе и Русије, који штите једнa другу од критика Уједињених нација. Генерални секретар Бан Ки Мун и бивши високи комесар за људска права Мери Робинсон су критиковали Савет за деловање у складу са политичким интересима супротно људским правима. Тачније, генерални секретари Кофи Анан и Бан Ки Мун, председница Савета Дору Костеа, Европска унија, Канада и САД оптужиле су Савет за несразмерно фокусирања на израелско-палестински сукоб. Сједињене Државе су бојкотовали Савет за време Џорџа В. Буша, али су промениле став током Обамине администрације.
Садржај |
Структура [уреди]
Чланови Генералне скупштине бирају четрдесет и седам чланова који заседају УНХРЦ-ом. Мандат сваког члана је три године, а ниједан члан на може да има више од два узастопна мандата. Мандати су распоређени по регионалним групама УН-а и то: 13 места за Африку, 13 за Азију, 6 за источну Европу, 8 за Латинску Америку и Карибе и 7 за западну Европе и остале групе. Претходно је ЦХР имао чланство од 53 члана које је бирао Економски и социјални савет (ЕКОСОЦ) већинским избором присутнх и са правом гласа. Чланови Савета пролазе нови универзални механизам за преиспитивање током свог мандата чланства. Генерална скупштина може да суспендује права и привилегије било ког члана Савета за којег је утрвђено упорно и систематско кршење људских права у време свог мандата. Процес суспензије захтева двотрећинску већину гласова од стране Генералне скупштине. Резолуција о оснивању УНХРЦ наводи да ће се „чланови изабрани у Савет придржавати највиших стандарда у промоцији и заштити људских права.“
Чланице [уреди]
Чланови УНХРЦ-а су изабрани на период од три године. Први избора чланова одржан је 9. маја 2006. године. Садашњи чланови, са годином истека мандата приказаном у заградама, су следећи:
| Африка (13) | Азија (13) | Источна Европа (6) | Латинска Америка и Кариби (8) | Западна Европа и остале државе (7) |
|---|---|---|---|---|
 Ангола (2011) |
 Бахреин (2011) |
 Мађарска (2012) |
 Аргентина (2011) |
 Белгија (2012) |
 Буркина Фасо (2011) |
 Бангладеш (2012) |
 Пољска (2013) |
 Бразил (2011) |
 Француска (2011) |
 Камерун (2012) |
 Кина (2012) |
 Молдавија (2013) |
 Чиле (2011) |
 Норвешка (2012) |
 Џибути (2012) |
 Јапан (2011) |
 Русија (2012) |
 Куба (2012) |
 Шпанија (2013) |
 Габон (2011) |
 Јордан (2012) |
 Словачка (2011) |
 Еквадор (2013) |
 Швајцарска (2013) |
 Гана (2011) |
 Киргистан (2012) |
 Украјина (2011) |
 Гватемала (2013) |
 Уједињено Краљевство (2011) |
 Либија (2013) (суспендована) [1] |
 Малезија (2013) |
 Мексико (2012) |
 Сједињене Државе (2012) |
|
 Мауританија (2013) |
 Малдиви (2013) |
 Уругвај (2012) |
||
 Маурицијус (2012) |
 Пакистан (2011) |
|||
 Нигерија (2012) |
 Катар (2013) |
|||
 Сенегал (2012) |
 Јужна Кореја (2011) |
|||
 Уганда (2013) |
 Саудијска Арабија (2012) |
|||
 Замбија (2011) |
 Тајланд (2013) |
Референце [уреди]
- ^ „General Assembly Suspends Libya from Human Rights Council“. Саопштење за штампу Генералне скупштине Уједињених Нација, GA/11050. Уједињене Нације Приступљено 1. 3. 2011.
Спољашње везе [уреди]
