Саво Бобаљевић
 |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. |
| Бобаљевић Саво | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 1530. |
| Датум смрти: | 1585. |
Бобаљевић Саво (итал. Bobali), песник (1530 — 1585. Дубровник). Од старе властелинске породице, по оцу Миши звао се и само Мишетић. Био је готово сасвим глув (одатле му надимак Глушац).
Био је један од оснивача првог књижевног дубровачког друштва Академије сложних. Много се је интересовао за италијанску литературу, те је био и у вези с неколико италијанских књижевника. Писао је углавном само талијанске пјесме. Тако су он и Михо Моналди једини виђенији дубровачки песници, који су певали већим делом на италијанском језику. Од српско-хрватских пјесама најбоља је Јеђупка врло успела имитација Чубрановићеве Јеђупке. Италијанске песме Б. (Риме аморосе е пасторали, е сатире) издане су 1599. у Млецима и 1783. у Дубровнику. Оне доказују, да је Б. имао пуно дара за поезију и да је у њима дао, као мало који дубровачки песник, много реалног и конкретног из свог живота, али у доста храпавом спољашњем облику.
Литература [уреди]
- D. Körbler, Талијанско пјесништво, у Далмацији 16 вијека (Рад, 212).
