Савремени плес

Из Википедије, слободне енциклопедије

Од балета до савремене игре Балет је театарски облик игре који је почео да се развија у западној Европи током ренесансе (1300—1600). Балетска техника се састоји од стилизованих покрета и ставова који су развијени током векова у тачно одрећен, иако донекле променљив, систем назван академски балет (фр. danse d’école). Откако је Руски балет започео револуцију у балету на почетку 20-ог века, настављени су покушаји да се сломи облик или модел класичног балета. Границе класичног балета су константно бивале затегнуте, мутне и нејасне. То се дешавало за време експлозије новог мишљења и истраживања на почетку 20-ог века, када су играчи почели да цене квалитете појединаца (индивидуа), изражајног и емоционалног. У овој атмосфери модеран плес је започео своју историју. На почетку 20-ог века већина модерних кореографа и играча је видело балет у највећем негативном светлу, а поједини играчи из Европе су започели устанак против строгог ограничења класичног балета.. У Америци Loie Fuller, Isidora Duncan, Ruth St. Denis, Doris Humphrey i Martha Graham су развили сопствене стилове слободне игре и основали фондацију Америчке модерне игре са њиховим кореографијама и подучавањем. У Европи Francois Delsarte, Emile Jaques-Dalcroze и Rudolf von Laban су развили теорије о људском покрету, изразу, и методама плеса. Њихове теорије и технике су се рашириле по Европи и утицале на развој модерне игре и позоришта, и на генерације учитеља и извођача. Двадесети век је био заиста период великог прелома, и време новог креативног узвишења, за играче и кореографе. То је било такође и време шока, изненађења и ширења мисли публике, и дефиниције шта је заправо игра.

После експлозије модерног плеса на почетку 20. века, у 1960. години је почео да се развија постмодернизам. До 1980. године техника модерне игре је била још увек на високом нивоу за многе играче. Развијајући се заједно са класичним балетом, ове две врсте уметности су живеле са ривалством и антипатијом као и у претходних година. У данашње време се и даље осећа та атмосфера надметања, када се кореографи такмиче међу собом, у доби када је играчка техника достигла најдаље у струци, снази и флексибилност као никад пре у историји. У исто време, масовна култура је искусила експанзију стрит денса (street dance). 1974. године, чувена група Jackson 5 је наступила на телевизији, у емисији Soul Train и одиграла плес који је добио назив Робот (кореограф Michael Jackson). Овај догађај, и касније наступ једне играчке црначке групе у истој емисији је довео до уличне културне револуције (street culture revolution).

Реч савремен (contemporaine, contemporary), не конституише једну одређену категорију; она покрива идеју актуелног као многе друге уметничке категорије као што је нпр. савремена музика. Та актуелност подразумева игру од почетка 20. века, разликујући модеран балет од савремених играчких тенденција које су се тада развијале. Међутим и даље постоје неспоразуми и не поклапања код историчара, критичара и аналитичара око употребе израза модеран балет и савремена игра. Наиме, иако је савремена игра продукт или продужетак модерне игре, ипак се период у коме се дешавала промена мења у зависности од аутора до аутора. Неки су посматрали модерну игру од њених зачетака крајем XIX-ог века, док су други њен почетак проналазили '60-их година XX века са наставком у постмодерној игри. Неслагање око нове игре која је настајала, а била је заиста другачија од оног што се називао модеран балет, довело је до проблема њеног категоризовања. Проблем није лежао само у категоризацији назива модерне игре него и у потреби играча да се та разлика коју су осећали и играли буде дефинисана. Прихватање назива савремена игра као категорије је било неопходно, нови талас, стил и облик плеса, настао је кроз потребу кореографа, као знак распознавања, што заправо значи да је модерана игра настала као потреба њених савремених ствараоца.

Спољашње везе[уреди]