Савска бановина

Бановине Краљевине Југославије

Савска бановина је била бановина Краљевине Југославије од 1929. до 1939. године. Бановина се налазила на подручју данашње Хрватске (највећим делом Славоније) и добила је име по реци Сави. Административно подручје Савске бановине је био Загреб.

1939. године, Савска бановина је заједно са Приморском бановином и мањим деловима суседних бановина припојена Хрватској бановини.

1941. године, у Другом светском рату, Силе осовине су окупирале подручје Савске бановине. Мањи делови су припојени фашистичкој Италији и Мађарској, док је остатак припао Независној Држави Хрватској. После завршетка Другог светског рата, подручје је припало Републици Хрватској у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Демографија

Попис становништва Краљевине Југославије 1931. (по вероисповести)
вера	број верника
православна	517.1915
римокатоличка	2.122.631
евангелистичке	21.888
остале хришћанске	18.922
исламска	3.823
без конфесије	19.928
УКУПНО	2.704.383

Банови

Банови Савке бановине у периоду 1929—1939. су били:

• Јосип Силовић (1929—1931)
• Иво Н. Перовић (1931—1935)
• Марко Констренчић (1935—1936)
• Виктор Ружић (1936—1938)
• Станоје Михалџић (1938—1939)