Саламина (острво)

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 37° 56′ С. г. ш., 23° 30′ И. г. д.

Саламина, Саламис (Σαλαμίνα)
Саламина (острво)
Највећи град: Саламина
Становништво: 38.022 (2001)
Географске координате: 37° 56´ с. г. ш.
23°30´ и. г. д.
Површина: 96,2 km²
Највећа ширина: 10 km
Највећа дужина: 15 km
Највиши врх: Мавровуни, 375 m
Врста острва: морско
Водена маса : Егејско море
Државе: Застава Грчке Грчка

Саламина или Саламис (грч. Σαλαμίνα) је једно од Саронских острва у Егејском мору у средишњој Грчкој. Саламина са неколико суседних острваца и хриди чини засебну општину у оквиру округа Острва Периферије Атика.

Седиште општине и највеће насеље на острву је истоимени град Саламина на запдној страни острва. Друго по важности насеље и велика лука је Палукија на источној страни.

Саламина је једно од најгушће насељених и најразвијенијих острва у Грчкој захваљујући чињеници да је веома близу Атине (око 20ак км од средишта града) и једино њено предграђе које није на копну.

Порекло назива[уреди]

Назив „Саламина“ вероватно је изведен од феничанске речи „салам“ (у преводу: мир), како се спомиње у списима Хомера. Други могући извор речи је име нимфе Саламис.

Природни услови[уреди]

Поглед на Саламину са мора
Саламина, лагуна
Манастир Фанеромени
Саламина, Каки Вигла плажа

Саламина је најсеверније и копну најближе од свих Саронских острва (свега 2 km од Пиреја). Она се налази у Саронском заливу, веома важном за Грчку, јер се ту налзе Атина и Пиреј. Острво је неправилног облика полумесеца и разуђене обале са великим заливом на западној страни. Острво није претерано брдовито, па је питомо и одувек насељено.

Клима на Саламини је средоземна. И зеленило је особено за ову климу. На југу острва пружају се шуме бора.

Историја[уреди]

Саламина је вероватно насељена у праисторији од стране људи са оближње Егине, а касније је потпала под власт античке Атине у време Солона. 480. п. н. е. десио се најважнији догађај везан за ово острво - Битка код Саламине између Грка и Персијанаца, завршена у корист првих. Касније значај Саламине опада.

Нови процват Саламине дешава се образовањем савремене Грчке 1830. г. и проглашавањем оближње Атине за нову престоницу. Ускоро Саламина постаје средиште грчке морнарице са чувеном поморском академијом. Ово је допринело просперитету острва, али је узроковало и велико бомбардовање Саламине у Другом светском рату, тачније 23. априла 1941. г. После рата ширењем Атине острво прво постаје место масовне непрописне градње викенд кућа, а касније и сталних кућа досељеника. Ово је у новије време створило бројне тешкоће, посебно загађење морске воде.

Становништво[уреди]

По последњем попису из 2001. г. на острву живи преко 38.000 становника, од тога око 10.000 у граду Саламини. Готово целокупно становништво су Грци. Кретање броја становника на острву било је:

  • 1981. ст., 25,215
  • 1991. ст., 27,582
  • 2001. ст., 37,091
  • 2007. ст., 38,000 (процена)

Привреда[уреди]

Пољопривреда је традиционално занимање острвског становништва, поготово узгајање бадема, винове лозе, маслине. Данас је она у сенци викенд туризма. У прилог туризму иде и добра саобраћајна повезаност острва са копном (2 km дугачак мост). Острво је најчешће одредиште Атињана у слободно време, па је препуно таверни, пансиона, дискотека и других садржаја намењених слободном времену.

Важна делатност је поморство, а на источној страни острва налази се велика лука.

Спољашње везе[уреди]