Самоостварење

Из Википедије, слободне енциклопедије

Самоостварење (или себеостварење) је основни појам теорије личности који се односи на претпостављену универзалну, урођену и спонтану тежњу за успостављањем, актуализацијом и развојем, сопствених суштинских могућности. То је активна тежња за здрављем, импулс усмерен ка расту, односно остваривању људских потенцијала. Такође је истовремено и сâм циљ којем се тежи, идеално стање личности, у којем нема агресивности, себичности или неуротичности. То је стање, позитивно одређено, подразумева прихватање и испољавање унутрашњег Ја, односно постизање потпуног развоја личних потенцијала. Према Маслову, ово је основни људски мотив. У Јунговој психологији самоактуализација је други назив за индивидуацију која значи самосвест.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]