Самоспознаја
Из Википедије, слободне енциклопедије
Самоспознаја је идеја која се сусреће у филозофији, психологији и мистицизму. У филозофији, самоспознаја често значи спознају своје праве природе. Према Плотину, самоспознаја је спознаја властитог искона.[1]
| Ко је спознао самога себе, знаће и за своје одакле. | ||
|
— Плотин, Енеаде VI, 9, 7. 33-34
|
Хришћански оци под познајом подразумевају свест о сопственој пролазности и ништавности изван Бога.
| Најбоље познаје себе онај ко за себе мисли да је ништа. | ||
| Овај незавршени чланак Самоспознаја везан је за филозофију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
Референце [уреди]
- ^ Franci Zore, Granice filozofijske spoznaje u Plotinovu i Pletonovu platonizmu, Приступљено 24. 4. 2013.