Самуилов натпис

Самуилов натпис – старомакедонски епиграфски споменик из 993. године – је надгробни натпис македонско-словенског цара Самуила, постављен на гробу његових родитеља и брата, у Цркви Светог Германа, на обали Малог Преспанског језера.

Фотографија надгробне плоче с натписом Самуила из книге „Извештај Руског Археолошког института у Константинопољу“ (снимак Успенског, 1899. година.)

То је најстарији старословенски ћирилични споменик са тачно утврђеним датумом – 6501. (1.IX 992-31.VIII 993. године). Сада се налази у Националном историјском музеју у Софији.

Историја[уреди | уреди извор]

Реплика надгробне плоче (налази се у селу Самуилова Крепост, Благојевградска област, Бугарска)

Натпис је дјелимично оштећена мраморна плоча, димензија 130×67×7 cm, откривена 1888. године током доградње Цркве Светог Германа у селу Герман, на обали Малог Преспанског језера (Македонија).

Израђен је по наруџбини цара Самуила (997–1014), у спомен на родитеље му — комиту (од грч. κόμησ = кнез) Николу и Рипсимију и брата му Давида. Састоји се од 11 редова, исписаних у стилу тзв старог унцијала, под утицајем рукописа литургијског унцијала.

Натпис је први објавио директор Руског археолошког института у Цариграду, Фјодор Успенски, 1899. године, а убрзо потом о њему пишу и Константин Јиречек, Тимотеј Флорински и Љубомир Милетић.

Године 1916, у јеку Првог свјетског рата, Самуилов натпис пренет је у Софију. Учинио је то Стефан Костов, етнограф Прве бугарске армије, који је проучавао Вардарску Македонију током бугарске окупације југа Србије (1915-1918).

Текст[уреди | уреди извор]

Оригинал

†въ имѧ ѡтьца и съина и с҃таго дѹха азъ самоип(л)ь рабъ б҃жи полагаѫ

памѧть ѡтьцѹ и матєри и братѹ на кръстѣхъ сихъ• имєна ѹсъпъшихъ

никола рабъ б҃жи ... ѣ давдъ написа ... въ лѣто отъ сътворєния мирѹ

ѕ҃• фа҃• инъдикта ѕ҃•

Превод

„†У име Оца и Сина и Светога Духа. Ја, Самуил, раб Божји, полажем
спомен оцу и матери и брату на крсту овом. Имена упокојених:
Никола, раб Божји, ...е Давид. Написано ... у лето, од створења света

6501, индикта 6.^[1]“

Референце[уреди | уреди извор]

^ 992/93 година н.е.; Индиктион означава циклус од 15 година, који се користио у Римском календару.

Литература[уреди | уреди извор]

Успенскиiй, Ф. И. Надпис царя Самуила, Известiя Руского Археологического Института в Константинополе, 1898, III, стр. 184-194
Кос, М. О натпису цара Самуила, Гласник српског научног друштва 5, 1929, pp. 203-209

[1] 992/93 година н.е.; Индиктион означава циклус од 15 година, који се користио у Римском календару.

[1]