Сантијаго Калатрава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Sciences humaines.svg
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Датум уноса: октобар — децембар 2013.
Википедијанци: Ова група студената ће писати чланке у ГИП-у, зато не пребацујте овај чланак у именски простор Википедије.
Слободно можете уређивати овај чланак и помоћи студентима у његовој изради.
Сантијаго Калатрава

Calatrava IMG 2489.jpg

Информације
Датум рођења 28. јул 1951.
Место рођења Валенсија (Шпанија)
Дела

Сантијаго Калатрава (шп. Santiago Calatrava; Валенсија, 28. јул 1951) шпански je архитекта, скулптор и инжењер.

Биографија[уреди]

Са осам година је почео похађати Школу лепих уметности (шп. Escuela de Bellas Artes), где је открио таленат за сликарство. Када је имао 13 година породица га је послала у Париз преко програма за размену студената. По повратку у Валенсију, Калатрава је 1969. почео да студира архитектуру на Политехничком факултету у Валенсији (шп. Universidad Politécnica de Valencia) где дипломира 1973. Тежећи ка свестраности, у то доба је почео да се занима за класике. Године 1975. преселио се у Цирих и уписао се у Федерални институт за технологију (шп. Instituto Federal de Tecnología) где је студирао нискоградњу. У то време је упознао и оженио се Робертином Марангони, студенткињом права у Цириху. Титулу доктора наука стекао је 1979, а 1981. је почео је да се бави архитектуром и инжењерством. [1]

Стил[уреди]

Калатравин јединствен и креативан стил повезује јасан архитектонско-визуелни стил који хармонично делује са чврстим принципима инжењерства. Представља школу класичних архитеката који брину за уметничко као и техничко обликовање грађевина. Сам Калатрава је рекао како његова инспирација потиче од места градње и истакао је да је веома битно повезати се самим местом и нагласити људски контекст.[2] За Калатравино стварање се каже и да је симболичко, а познат је по способности да у један неживи предмет и објекат унесе осећај покрета надахнутим инжењерством. Инспирацију за свој уметнички израз проналази у људском оку, покрету тела и лету птице.[тражи се извор] Његов рад често резултује у формама и структурама које се могу наћи у природи те се могу дефинисати као антропоморфне. Повисио је стандарде многим инжењерима и пројектантима мостова. Приликом реализације својих многобројних пројеката определио се углавном за тзв. "пренапрегнуте конструкције". Калатравин стил је естетски сведен на минимализам, те комбинује белину бетона и велике стаклене површине.

Према овом уметнику, архитектура може да се интегрише са покретом, резултујући запањујућом представом покрета кроз масу која не мора нужно бити статична. Често поређене са обликом рибље кости, Калатравине конструкције су пројектоване са тврдњом овог архитекте да је градити по хоризонтали, а не у висину далеко теже и изазовније.[тражи се извор]

Узори[уреди]

Калатравини велики узори били су Ле Корбизје, Еро Саринен и Антони Гауди. Ле Корбизјеов пројекат Капела у Нотр Даму је инспирисао многе од Калатравиних дела. Гаудијева Саграда фамилија је оставила велики утисак на Калатраву. Калатрава је такође истакао америчког архитекту Френка Лојда Рајта, рекавши да је његово стваралаштво пуно емоција и да је он допринео разумевању модерне архитектуре.[3]

У погледу скулптуре, Калатрава је инспирисан делима румунског вајара Бранкузија.[4]

Радови[уреди]

Град уметности и науке у Валенсији
Музеј уметности у Милвокију

1982-1990.[уреди]

1982.

1983.

1984.

1985.

1986.

1987.

Bach de Roda

1988.

1989.

1990.

1991-2000.[уреди]

1991.

  • Фудбалски стадион Калабрија, Ређо Калабрија, Италија
Торањ у Барселони

1992.

1993.


1994.

1995.

Галерија у Торонту

1996.

1997.

1998.

1999.

2000.

2001-[уреди]

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

Град уметности и науке

2006.

2007.

2009.

2011.

2012.

[5][6]

Награде и признања[уреди]

Сантјаго Калатрава је добитник бројних међународних признања и награда, а међу њима се истичу:

  • 1987. Auguste Perret Интернационалног удружења архитеката у Паризу;
  • 1988. награда Града Барселоне за уметност;
  • 1992. награда Brunel у Мадриду;
  • 1992. златна медаља лондонске Институције грађевинских инжењера;
  • 1993. награда Града Торонта за урбани дизајн;
  • 1997. ECCS награда у Бриселу;
  • 1999. Награда Принца од Астурије за уметност;
  • 2003. Silver Beam награда у Гетеборгу;
  • 2005. Златна медаља Америчког института архитеката;
  • 2007. награда Шпанске Националне Архитектуре;
  • 2009. награда Фондације Гресол у Мадриду;
  • 2013. CIS ICCA награда у Калгарију;

Калатрава као скулптор[уреди]

Осим архитектуром, Калатрава се бави и скулптуром и сликарством, тврдећи да архитектура представља спој свих уметности. Његове скулптуре су већином у сребру, дрвету и бронзи. Сваку од њих одликује покрет,као главна инспирација овог уметника. Таласи, коцке, органске форме, воће, семење представљају мотиве које обрађује. У Музеју уметности Метрополитан у Њујорку изложени су његови радови под називом Калатрава: Скулптура у архитектури. Такође, организоване су Калатравине изложбе и у Шпанији, Италији, Енглеској, Немачкој и другим земљама.

Критика[уреди]

Калатравини пројекти су често завршавани са прекорачењем рока, као и задатог буџета, што је довело до покретања парница против њега. Очекује се да ће Светски трговински центар у Њујорку бити завршен 2015. године, шест година преко одређеног рока, по цени од $4 милијарде, што је два пута више од износа који се очекивао. Пројекат Град уметности и науке у његовој родној Валенсији је коштао око €900 милиона, што је троструко већа цифра од оне у првобитном буџету. Игнасио Бланко, члан опозиције покрајинског парламента Валенсије за уједињење левице, процењује да град још увек дугује €700 милиона. Бланко је направио сајт calatravatelaclava.com, истичући склоност архитекте за прекомерне трошкове и прекорачење задатих рокова. Неки од Калатравиних радова су били критиковани и због непрактичности. Критичари кажу да су метални лукови који се налазе преко вртова лепи, али су претопли током високих температура. У Билбау, стаклене плочице моста се често ломе, такође су и клизаве када је лоше време, због чега је Њујорк тајмс мост назвао Мост поломљених ногу.

Остали пројекти су изграђени без битнијих карактеристика. Аеродром у Билбау нема халу за пријем, па је стаклени зид морао да буде изграђен, како би пружио склониште људима који би чекали на улици након преузимања свог пртљага. Музеју науке у Валенсији су првобитно недостајали пожарне степенице и излаз у случају евакуације, које је Калатрава накнадно изградио на рачун мештана.

Референце[уреди]

  1. ^ Јодидо Филип, Сантјаго Калатрава, 1951, архитекта, инжињер, уметник, ИПС Медиа, 2008, Београд
  2. ^ Architectural Record | Interviews | Santiago Calatrava
  3. ^ Architectural Record | Interviews | Santiago Calatrava
  4. ^ " In terms of sculptors, I have a huge admiration of Brancusi."
  5. ^ Santiago Calatrava - The artists structures - Architecture My Art
  6. ^ Јодидо Филип, Сантјаго Калатрава, 1951, архитекта, инжињер, уметник, ИПС Медиа, 2008, Београд

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сантијаго Калатрава