Сантијаго Рамон и Кахал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сантијаго Рамон и Кахал

шп. Santiago Ramón y Cajal
шп. Santiago Ramón y Cajal

Општи подаци
Датум рођења 1. мај 1852.
Место рођења Петила де Арагон, Навара (Шпанија)
Датум смрти 18. октобар 1934.
Место смрти Мадрид (Шпанија)
Рад
Поље Патологија, Хистологија
Познат по Нервни систем
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за физиологију или медицину (1906.)

Сантијаго Рамон и Кахал (шп. Santiago Ramón y Cajal; Петила де Арагон, Навара, 1. мај 1852. — Мадрид, 18. октобар 1934) је био шпански патолог, хистолог, неуролог и за 1906. годину, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину, за његова пионирска истраживања микроскопских структуре мозга. Сматра се оцем модерне неуронауке, чије се изузтетно квалитетне илустрације можданих ћелија још увек користе у образовне сврхе.

Биографија[уреди]

Сантијаго Рамон и Кахал је рођен 1. маја 1852, у Петилији де Арагон, аутономној покрајини на североистоку Шпаније. Као дечак био је ученик берберског а затим и обућарског заната. Али Кахал је маштао да постане уметник и бави се сликањем – (његов дар за сликањем евидентан је у његовим многобројним објављеним делима).

Кахалов отац, који је био професор примењене анатомије на Универзитету у Сарагоси наговорио га је да студира медицину, што је он и прихватио. По идејама свог оца, великим бројем цртежа из анатомије Кахал је илустровао анатомски атлас његовог оца, који је он дуго припремао, али га никада није званично објавио.

Године 1873 Кахал је након стицања медицинске дипломе у Сарагоси, започео каријеру војног лекара у шпанској војсци. Као припадник војске учествовао је у експедицији на Кубу од 1874—1875, на којој је су тада владале маларија и туберкулоза.

По повратку у Шпанију (1875), Кахал је прво обављао дужност асистента анатомије на Медицинском факултету у Сарагоси (1875), а затим (1879), на лични захтев, и директора Музеја у Сарагоси.

Кахал је 1877. стекао звање доктора медицине у Мадриду. Током 1883. постављен је за професора дескриптивне анатомије у Валенсији. Године 1887. именован је за професора хистологије и патолошке анатомије у Барселони, а`од 1892 Кахал је истоветне функције обављао и у Мадриду.

У периоду од 1900—1901 Кахал је обављао дужности директора Националног института за хигијену и развојну биологију Шпаније

Године 1879 Кахал је оженио супругу Дону Силверију Фананас Гарсију, са којом је имао четири ћерке и три сина.

Дело[уреди]

Детаљна проучавања нервног система почела су средином 19. века. Порекло нервних влакана, све до појаве Кахала и његових истраживања, за медицину је била мистерија. До тада се сматрало да нервна влакна потичу из сиве масе, независно од нервних ћелија (неурона). Пре него што их је Кахал описао, веома мало се знало о неуронима, елементима нервног система, као и везама између различитих делова нервног система, које су често погрешно тумачене. Овај недостатак знања је углавном био последица непостојања одговарајуће методе визуелизације неурона, што је онемогућавало њихово истраживање.

Открићем хистолошке методе бојења ћелија створени су услови не само за визуелизацију неуронских ћелија већ и за праћење процеса који се одигравају у проксималним и неким изолованим неуронима (у почетку са јако лоше обојеним влаканима). То се догодило 1873. када је ову методу први промовисао Камило Голђи (18431926). Она је омогућила да се неурони посматрају у хистолошким препаратима са свим својим деловима: дендритима, аксонима итд. Голђијево бојење ћелија приказало је њихове најфиније морфолошке детаље, што је било од изузетног значаја за проучавање, опсивање и класификацију неурона, као и проучавање њихових могућих веза омогућило је Кахалу да постави темељне принципе неурохистологије.

Након овог техничког унапређења Голђи је заслужио да подели Нобелову награду са Кахалом јер му је омогућио лако и поуздано посматрање хистолошких препарата нервних ћелија са свим њиховим деловима.

Кахал није каријеру научника градио под руководством научника тога доба, већ је постао истакнути неурохистологист захваљујући свом великом труду и добро развијеној способности запажања. Његова стручни рад се одвијао кроз три главне фазе:

  • Прва фаза која траје од почетка 1877. до 1887, почела је након примена Голђијеве методе и у њој је Кахал објавио низ хистолошких и микробиолошке студије, које су биле од малог значаја.
  • Друга фаза (1887-1903) се карактерише Кахаловим веома продуктивним истраживачким радом. У њој је примењујући Голђијеву методу Кахал детаљно описао готово све делове централног нервног система. Ови описи су били толико тачни да је његова класична књига »Хистологија« (Кахал, 1909, 1911 ), и данас референтна књига у свим неуролошким лабораторијама. Такође, током првих неколико година ове фазе, Кахал је изнео „доктрину неурона“ као основног организационог и функционалниог дела нервног система, и став да је неурон анатомска, физиолошка, генетска и метаболичка јединица нервног система, и дао опис функција ретикуларне масе.
  • Трећа фаза је почела у 1903, са открићем сребро нитратне методе и завршава се његовом смрћу у 1934. Овај Кахалов период живота је био веома продуктиван и углавном посвећен изучавању трауматске дегенерације и регенерације нервног система. Након ових истраживања Кахал је објавио бројне научне радове који су биле од великог значаја за даљи развој медицине (који су сумирани у другој класичној књизи, дегенерације и регенерације (Кахал, 1913-1914)). Током ове фазе, Кахал је објавио и радове о структури мрежњаче и оптичком центру бескичмењака.

Литература[уреди]

  • DeFelipe, J. and E.G. Jones,.1988, Cajal on the cerebral cortex. New York: Oxford University Press.
  • DeFelipe, J. and E.G. Jones, 1991, Cajal's degeneration and regeneration of the nervous system. New York: Oxford University Press.
  • DeFelipe, J. and E.G. Jones, 1992, Santiago Ramón y Cajal and methods in neurohistology. Trends in Neuroscience 15: 237-246.
  • Jones, E.G, 1994, The neuron doctrine. Journal of History of Neuroscience 3: 3-20.
  • Shepherd, G.M., 1991, Foundations of the neuron doctrine. New York: Oxford University Press.
  • Everdell, William R. (1998). The First Moderns. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 0226224805. 
  • Mazzarello, Paolo (2010). Golgi: A Biography of the Founder of Modern Neuroscience. Translated by Aldo Badiani and Henry A. Buchtel. New York: Oxford University Press. ISBN 970195337846. 

Библиографија[уреди]

  • Ramón y Cajal, Santiago (1999) [1897]. Advice for a Young Investigator. Translated by Neely Swanson and Larry W. Swanson. Cambridge: MIT Press. ISBN 0262681501. 
  • Ramón y Cajal, Santiago (1937). Recuerdos de mi Vida. Cambridge: MIT Press. ISBN 8420622907. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сантијаго Рамон и Кахал