Сан Франциско

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 37° 46′ СГ Ш, 122° 25′ ЗГД

Сан Франциско
San Francisco

SF From Marin Highlands3.jpg

Застава
Основни подаци
Држава Застава Сједињених Америчких Држава САД
Савезна држава Застава Калифорније Калифорнија
Округ Сан Франциско
Основан 29. јун 1776.
Становништво
Становништво (2010) 805.235[1]
Агломерација 4.203.898
Густина становништва 6.688.4 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 37°46′00″N 122°25′00″W / 37.766667, -122.433333
Временска зона UTC-8, лети UTC-7
Површина 600.7 км²
Сан Франциско на мапи САД
{{{alt}}}
Сан Франциско
Сан Франциско на мапи САД
Остали подаци
Градоначелник Едвин Ли
ФИПС код 06-67000
Веб-страна www.sfgov.org

Сан Франциско (енгл. San Francisco), званично град и округ Сан Франциско (енгл. City and County of San Francisco) је финансијски, културни и транспортни центар Заливске области Сан Франциска, региона са више од 7,4 милиона становника који укључује и градове Сан Хозе и Оукланд.[2] Једини је консолидовани град-округ у Калифорнији. Обухвата површину од 121 km²,[3] на северном крају истоименог полуострва. Са густином насељености која износи 6.655 становника по km2, најгушће је насељени велики град (убрајају се градови са више од 200.000 становника) у Калифорнији и други најгушће насељени велики град у САД. Сан Франциско је четврти град по броју становника у Калифорнији и 13. у Сједињеним Америчким Државама. По попису становништва из 2010. у њему је живело 805.235 становника.[4][1]

Шпанци су били први Европски досељеници 1776. године. Открићем злата 1848, и сребра 1859. године, град се убрзано шири. Након што је у потпуности уништен у пожару и земљотресу 1906. године, град је брзо обновљен и сада представља један од најпрепознатљивијих градова САДа.

Нека од обележја града су пирамида Трансамерика, мост Голден гејт, бивши затвор Алкатраз.

Географија[уреди]

Финансијски центар Сан Франциска

Сан Франциско је смештен на полуострву на улазу у Залив Сан Франциско, на Тихом океану. Насупрот заливу се налази град Окланд, који са Сан Франциском чини конурбацију. Између Сан Франциска и Окланда води мост преко залива, а преко улаза у залив према северу води мост Голден Гејт (Златна врата), што је назив који се употребљава за улаз у залив. Рељеф око града је брдовит.

У граду постоји врло велика опасност од катастрофалних земљотреса, зато што испод града води један од највећих и најактивнијих свјетских раседа, расед Сан Андреас. Претпоставља се да ће се у будућности калифорнијска обала дуж раседа одвојити од остатка америчког копна. Сан Франциско ће и у будућности погађати јаки потреси.

Клима је умерена, најсличнија средоземној (лета топла, зиме благе).

Историја[уреди]

San Francisco Chinatown (кинески кварт) је најстарији и један од највећих у Северној Америци.

Најстарија налазишта на простору града потичу из 3000. година пре нове ере, од индијанског народа Охлони, који је на том простору живео до 6. века. Гашпар де Портола је као први Европљанин 1769. дошао на тај простор. Године 1776. шпански мисионар Франсиско Палу основао је Misión de San Francisco de Asís (Мисију светог Фрање Асишког). У околини су постојала насеља Хеламу Индијанаца, који потичу од Охлона.

Године 1821. Сан Франциско је постао део независног Мексика, након осамостаљења од Шпаније. Мисија је временом престала да постоји а 1835. су дошли први енглески насељеници које је предводио Вилијам Ричардсон. Између 1846. и 1848. водио се Америчко-мексички рат, након којег су САД добиле Калифорнију, Аризону, Нови Мексико и Тексас. Сан Франциско је заједно с Калифорнијом постао део САД, и главна америчка лука на Тихом океану (један од узрока рата била је америчка жеља да добије луку на Тихом океану за трговину с Азијом).

Након Америчко-мексичког рата Калифорнију је населило много Американаца, посебно након открића злата. Сан Франциско је у годину дана (1848. до 1849.) нарастао са 1.000 на 25.000 становника. У другој половини 19. века је настављен брз развој града насељавањем трагача за златом.

Дана 18. априла 1906. град је погодио катастрофалан потрес, најјачи у историји САД, након којег је уследио пожар тако да је цели град био разорен. Обнова након потреса текла је изразито брзо тако да је до 1915. био обновљен већи део града, који постаје значајан финансијски центар. Граде се многи инфраструктурни пројекти (мост Голден Гејт и мост до Окланда). Током Другог светског рата град је служио као база за америчке операције на Пацифику. Дана 26. јуна 1945. у Сан Франциску је потписана Повеља Уједињених нација, а 8. септембра 1951. потписан је Споразум из Сан Франциска између Савезника и Јапана, којим је службено завршио Други светски рат. Након рата град се даље развија и граде се модерне пословне четврти.

Почетком 1960-их Хејт Ешбери, кварт Сан Франциска, постаје колевка новог покрета америчких песника који су се називали битници. Средином шездесетих година, под утицајем песника бит генерације, јавља се омладински хипи покрет. Сан Франциско је био епицентар хипи револуције у виду мјешавине музике, психоактивних дрога, сексуалних слобода, креативног изражавања и политике.[5] Прво велико хипи окупљање, коме је присуствовало око 30.000 људи, одржано је у јануару 1967. у Голден гејт парку у Сан Франциску.[6] Лето љубави (engl. Summer of Love) је било друштвени феномен који се збио током лета 1967. године када се око 100.000 младих окупило у Хејт-Ешбурију, градској четврти Сан Франциска, стварајући атмосферу културне и политичке побуне.[7]

Сан Франциско је 1960-их имао јаку музичку сцену. Најпознатије групе су биле Jefferson Airplane, Grateful Dead, Big Brother and the Holding Company s pevačicom Janis Joplin, Quicksilver Messenger Service, Love, The Charlatans, The Doors, и други.

Године 1989. Сан Франциско је оштећен у новом земљотресу, с епицентром на планини Лома Приети.

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 805.235 становника, што је 28.502 (3,7%) становника више него 2000. године.

Група 2000. 2010.
Белци 338.909 (43,6%) 337.451 (41,9%)
Афроамериканци 60.515 (7,8%) 48.870 (6,1%)
Азијати 239.565 (30,8%) 267.915 (33,3%)
Хиспаноамериканци 109.504 (14,1%) 121.774 (15,1%)
Укупно 776.733 805.235

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б „U.S. Census Bureau Delivers California's 2010 Census Population Totals“. U.S. Census Bureau. 8. 3. 2011. Приступљено 30. март 2011. 
  2. ^ „Annual Estimates of the Population of Combined Statistical Areas: April 1, 2000 to July 1, 2008“. U.S. Census Bureau Приступљено 30. јун 2008. 
  3. ^ „San Francisco County, California QuickFacts“. US Census Bureau Приступљено 26. новембар 2009. 
  4. ^ „California Trend Report 2: State and Complete Places“ Приступљено 11. 9. 2012.. 
  5. ^ E. Vulliamy, "Love and Haight", Observer Music Monthly 20 May 2007
  6. ^ T. Gitlin, The Sixties: Years of Hope, Days of Rage, (New York, 1993), pp. 215
  7. ^ P. Braunstein, and M.W. Doyle (eds), Imagine Nation: The American Counterculture of the 1960s and '70s, (New York, 2002), pp. 7

Литература[уреди]

  • Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh ed.). Collins Reference. ISBN 0062700553. 
  • Peter C. Mancall, Gary B. Nash, Allan M. Winkler, Charlene Mires, John W. Jeffries, ed. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365. 
  • Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third ed.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332. 
  • Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095. 
  • Michael Kazin, Rebecca Edwards, Adam Rothman, ed. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071. 


Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :