Саобраћај у Уједињеном Краљевству

С Википедије, слободне енциклопедије
Британски терминал "Евротунела“ код Фокстона
Густ саобраћај на „Острву“ - савремена железница поред савременог ауто-пута

Велика Британија (пуним називом: Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске) је једна од највећих и најзначајнијих земаља у Европи. Као острвска земља Велика Британија има посебан однос према поморском саобраћају. Она се налази у најпрометнијем океану света (Атлантик), што се кроз историју ове земље показало као велика предност (некада огромно колонијално цартво). Јужна обала Велике Британије је северна обала Ламанша, једне од напрометнијих вода на свету. Међутим, као високоразвијена земља, Велика Британија има развијене све видове саобраћаја, а саобраћајна мрежа у земљи је густа и веома напредна.

Последње велико достигнуће на пољу саобраћаја је изградња подземног тунела, тзв. „Евротунела“, испод Ламанша, којим је поново омогућена „сувоземна“ веза између Уједињеног Краљевства Француске, самим тим, и европског копна, први пут од последњем Леденог доба.

Велика Британија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највеће саобраћајно чвориште земље и једна од највећих на целом свету је главни град, Лондон.

Железнички саобраћај[уреди | уреди извор]

Лондонска железничка станица „Викторија“
Огромни железнички мост Форт у Шкотској изграђен је још крајем 19. века
Станица Лондонског метроа
Мрежа ауто-путева у Великој Британији са наглашеним ауто-путним прстеном око Лондона

Железница у Уједињеном Краљевству је најстарија на свету са најстаријом железничком везом између Ливерпула и Манчестера, отвореном 1830. године. Данас је она подељена на два самостална дела у Британији и Северној Ирској. Погледати: "Британске железнице“ и "Северноирске железнице“.


Подаци о железници Британија Северна Ирска
Ширина колосека стандардна (1.435 mm) већа од стандардне (1.600 km)
Укупна дужина пруга 16.536 км 342 km
Дужина електрификованих пруга 4.928 км -
Дужина пруга са два или више колосека 12.591 км 190 km


По подацима из 1996. године укупна дужина железничке мреже у надлежности државе у оба дела државе била је 10.375 km (Британија 10.072 km, Северна Ирска 303 km). Овоме треба додати и велику дужину индустијских и других пруга ван надлежности државе. Занимљив податак је и то да је још средином 20. века железничка мрежа била много дужа (чак 5 пута) од данашње, а да је временом смањена дужина због недовољне искоришћености железница у руралним крајевима земље. Међутим, данашња Велика Британија железничка мрежа је веома напредна и она је превазишла многе природне препреке, попут Ламанша, где постоји подземна веза железницом. Такође, многе домаће линије су осавремењене и на њима се крећу возови великих брзина (тзв. "Пендолино“ возови).


Најважније железничко чвориште је престоница Лондон са неколико огромних железничких станица из 19. века. Од Лондона крећу важне линије у земљи. 5 линија су најважније и њима се возови великих брзина. То су:

Градска железница је присутна у свим већим британским градовима. Метро систем је присутан у највећим градовима. Престоница Лондон има најдужу и најстарију метро мрежу на свету и једну од најнапреднијих са 12 линија и 275 станица (погледати: Лондонски метро). Метро мрежу поседују и Глазгов и Њукасл.

Трамвајски превоз поседује неколико већих градова у држави (Лондон (источни), Манчестер, Шефилд, Бирмингем, Кројдон, Нотингем, Единбург). Приградски превоз железницом је веома развијен и њим се превози највећи број путника у Уједињеном Краљевству, чему погодује велика густина насељености и невелика удаљеност суседних градских насеља.


Железничка веза са суседним земљама:

Друмски саобраћај[уреди | уреди извор]

Најважнији пут у земљи - Велики северни пут, данас Ауто-пут А1
Гужва на Ауто-путу А4

У енглеској важи правило о вожњи левом страном, које је посебно особено за Велика Британија и земље које су биле под њеним утицајем.

Укупна дужина путева у Уједињеном Краљевству у 2006. години је 398.350km, што укључује следеће:

  • Магистрални путеви - 12.226 km (од чега 3.503 km савремених ауто-путева)
  • Главни путеви - 38.085 km
  • Путеви „друге“ и „треће“ категорије - 114.657 km
  • Некатегорисани путеви (прилази, улице) - 233.383 km

Превоз друмовима је далеко најпрометнији вид превоза, јер на њега отпада 90% путничког и 65% теретног саобраћаја у држави. Превоз магистралним и ауто-путевима учествује са 1/3 укупног превоза, иако покрива свега 0,16% Велике Британије и није развијен као у другим држава развијене Европе (нпр. Француска и Немачка имају много гушћу мрежу ауто-путева). Њихова велика предност што је већина без путарина. Но, и поред релативно кратке мреже британски ауто-путеви су високо савремени и покривају најважније саобраћајне трасе између важних градова, а у случају Лондона постоје бројни кратки ауто-путеви који омогућавају лакши прилаз граду. Ауто-путеви су двозначно обележени са „М+број“.


Најважнији државни путеви су:

Водени саобраћај[уреди | уреди извор]

Лука Довер
Темза у Лондону
Фалкиршки точак - најпознатија каналска преводница на свету

Велика Британија је острвска земља, окружена Атлантиком и његовим морима. Због тога поморски саобраћај има изузетно велики значај за државу. Тако, на пример, 95% иностраног увоза уђе у земљу преко његових лука, којих има много. Заправо, сваки већи британски град на мору је и значајна лука. Држава има 3 велике луке, смештене на југу земље, ближе европском копну:

Поред ових лука познате луке су и: Абердин, Белфаст, Довер, Кардиф, Глазгов, Глостер, Хал, Ливерпул, Лондон, Плимут, Портсмут, Свонзи.


Унутрашњи водни саобраћај Велике Британије је веома развијен, јер постоје услови за то - велики равничарски предео, ниски превоји и развођа, веома разуђена морска обала, која отежава пут око ње. Дужина путева (пловних река и канала) је 3.200 km, али је у сталној употреби само 620 km (2004. г.), док је већина токова намењена туризму и пољопривреди. Реке у земљи су добрим делом каналисане и умирене, тако да многе наликују каналима. Најважније реке су Северн, Темза, Трент, од којих се највише користи Темза, нарочито њен део до ушћа, у саставу Лондона.

Вештачки прокопани канали су значајнији од река и играју веома важну улогу у унутрашњем водном саобраћају Уједињеног Краљевства, мада не као у 18. веку, када су представљали окосницу развоја земље.

Ваздушни транспорт[уреди | уреди извор]

Лондонски аеродром „Хитроу“ је највећи на „Острву“
Аеродром у Бирмингему
Поглед из ваздуха на Аеродром у Манчестеру

Будући да је Велика Британија велика и туристички посећена земља на свету, а Лондон једно од економских среишта света, ваздушни саобраћај има велики значај. Највећи аеродроми су они око Лондона, а значајни су и аеродроми везани за друге велике градове на „острву“. У држави се налази велики део погона произвођача авиона "Ербас". Велика Британија такође учествује и у космичким програмима.

У Великој Британији постоји велики број авио-предузећа, од којих је најпознатије и највеће државно предузеће Бритиш ервејз, једно од најважнијих на целом свету.

У земљи постоји чак 471 званично уписан аеродром 2004. године, од чега 334 са чврстом подлогом (погледати: Аеродроми у Уједињеном Краљевству). 114 аеродрома је уврштено на листу међународних аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code), што је веома велики број спрам других земаља. Најпознатији од њих су:

Лондон је једно од најважнијих ваздухопловних чворишта на свету са чак 4 велика аеродрома (Хитроу, Гетвик, Станстед, Лутн) и још неколико мањих. Најважнији аеродром је Аеродром „Хитроу“, удаљен 24 km западно од градског средишта. "Хитроу“ спада међу најважније аеродроме на свету (тзв. хабове). Овај аеродром је најпрометнији у Европи, а први на свету по броју међународних путника. Аеродром има чак 7 терминала.

Већина других значајних аеродрома су типични аеродроми уз велике градове. Најважнији аеродром ван области Ширег Лондона је Аеродром у Манчестеру, који опслужује средишњу Енглеску.


Велика Британија поседује и 11 хелиодрома (2004. г.).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]