Саобраћај у Грчкој

Из Википедије, слободне енциклопедије
Најважнији саобраћајни чвор приморске Грчке - лука у Пиреју

Грчка је изразито средоземна земља која излази на неколико мора (Егејско, Јонско, Средоземно) са бројним заливима, острвима и полуострвима, а у унутрашњости је изразито планиска земља и најчешће је одвојена природним препрекама од других балканских земаља. Овакви природни услови условили окренутост мору и, са тим у вези, поморском саобраћају, а у последњих деценија, и авиосаобраћају. Главна чворишта у земљи су два највећа града, Атина и Солун.

Бугарска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај.


Железнички саобраћај[уреди]

Савремени метро превоз поред атинских старогрчких ископина

Укупна дужина железничке мреже у Грчкој је 2.571 km, од чега је 764 km електрификовано (2004. године). На пруге стандардне ширине колосека отпада 1565 km, док су остало пруге уског колосека. Постоји чак и 23 km троколосечне пруге (2 стандардна колосека и један уски колосек).

Тренутно једини град са метро системом је престоница Атина (погледати Атински метро), а у Солуну је изградња у току (погледати Солунски метро). Град Атина има и савремен трамвајски превоз од 2004. године.


Железничка веза са суседним земљама:


Друмски саобраћај[уреди]

Савремена ауто-путна петља близу Атине

Укупна дужина путева у Грчкој је око 117.000 km, од чега је 107.406 km асфалтирано (2006. година). Дужина ауто-путева тренутно износи 1030 km, али се у наредним годинама очекује изградња нових деоница. Они носе ознаке редних једноцифрених бројева.

Савремени ауто-путеви у Грчкој су:

Водени саобраћај[уреди]

Туристички ферибот у атинској луци Пиреј
Лука као средиште живота на мањим грчким острвима - град Миконос

У уводном делу је наглашено да је Грчка је изразита приморска и средозема земља, па је поморски саобраћај изузетно развијен и савремен. Грчка трговачка флота поседује 3.338 бродова (1999. године) са више од 1000 укупних регистарских тона (GRT). Веома је развијен и путнички поморски превоз, јер је обала веома разуђена, са много острва и полуострва. Туристички превоз такође је развијен и он се ослања на превоз путника између Атине (тј. атинског међународног аеродрома) и острва, као крајњих одредишта туриста.

Главне поморске луке су:


Већих река у Грчкој нема, па нема ни речног саобраћаја. Са друге стране, постоји саобраћај каналима, тачније кроз Коринтски канал.

Гасоводи и нафтоводи[уреди]

Нафтовод: Дужина токова је 547 км (2006. године).

Гасовод: Дужина токова је 26 км (2006. године).

Ваздушни транспорт[уреди]

Поглед са неба на међународни аеродром у Атини


С обзиром на разуђеност грчке земље, постојање бројних острва и развијеност туризма авио-превоз игра веома важну улогу. У Грчкој постоји 82 званично уписаних аеродрома (2005. године), од којих је 67 са чврстом подлогом (погледати: Аеродроми у Грчкој). Чак 40 аердорома има IATA код (IATA Airport Code), многи и на острвима са 10-20 хиљада становника.

Највећи и по промету најзапосленији су следећи аеродроми:


Највећи и најважнији аеродром у земљи је Међународни аеродром у Атини, најоптерећенији аеродром на Балкану и један од најоптерећенијих у Европи. Заједно са аеродромом у Солуну спада у ред стално прометних аеродрома уз велике градове. Остали аеродроми у Грчкој су намењени највише туристичком авиосаобраћају и углавном упослени су током летње туристичке сезоне.


У земљи званично постоји и 8 хелиодрома (2005. године).