Саобраћај у Мађарској

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мађарска се налази у средишњем делу Панонске низије, па је изразито равничарска земља, што погодује развоју свих видова саобраћаја. Друга важна особина земље значајна за саобраћај је да је Мађарска подунавска земља.


Мађарска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај. Будимпешта, као престоница државе, до те мере је значајан чвор у државној саобраћајној мрежи, да се каже да „сви путеви воде до Будимпеште“.

Железнички саобраћај[уреди]

Карта железничке мреже у Мађарској
Келети железничка станица у Будимпешти
Трамвај на улицама Мишколца

Погледати: Мађарске државне железнице

Укупна дужина железничке мреже у Мађарској је 7.606 km (1998. године), од чега је око 97% стандардне ширине колосека. Електрифицирано је 2.270 km железнице, а дужина пруга са двојним колосеком је 1.236 km. Ово говори о развијености железничке мреже и може се рећи да свако значајније место у земљи има железничку станицу ивезу железницом.


Главни саобраћајни чвор је Будимпешта са три велике железничке станице: Келети, Њугати и Дели. Други по важности железнички чвор у земљи је Солнок. Најважније железничке пруге крећу од Будимпеште у следећим правцима:


Будимпешта је такође једини град у Мађарској са градском железницом и са метро системом, једним од најстаријих у свету (погледати: Будимпештански метро). Будимпешта има и развијену трамвајску мрежу, а поред престонице трамвајску мрежу имају и градови Мишколц, Сегедин и Дебрецин. Некада је било више мађарских градова са трамвајским певозом, али су они у међувремену замењени аутобусима.





Железничка веза са суседним земљама:

Друмски саобраћај[уреди]

Ауто-путна мрежа Мађарске - изграђени и планирани ауто-путеви
Ауто-пут М7

Погледати: Ауто-путеви у Мађарској

Укупна дужина друмских путева у Мађарској је 188.490 km, од чега је са чврстом подлогом 81.950 km. Дужина ауто-путева тренутно износи 1013 km (2007. године), али се у наредним годинама очекује брза изградња нових деоница.

Данашњи државни ауто-путеви и они који ће бити изграђени у блиској будућности повезују престоницу Будимпешту са ободом земље и престоницама суседних земаља. Они се углавном пружају трасама Европских коридора, а носе двозначне називе „М+број“.

Најважнији државни ауто-путеви су:


За више обавештења о аутпутевима у Мађарској: Motorway information (на енглеском језику)

Водени саобраћај[уреди]

Мађарска је континентна земља и стога нема поморских лука. Од лука у околним земљама највећи значај за њену привреду има лука Ријека у Хрватској. Са друге стране, речни саобраћај је развијен и међународног је значаја. Дужина речних водених путева у Мађарској је 1373 km (1997. године).

Најважнији водени пут у земљи је река Дунав, важан паневропски пловни пут (Коридор 7) који повезује средњу Европу са облашћу Црног мора и Балкана. Важне луке на Дунаву су: Будимпешта, Баја и Дунаујварош. Дунав је такође важна туристичка маршута у Мађарској и данас је све више марина и других туристичких садржаја дуж његових обала. Поред Дунава пловна је и рекаТиса, а постоје и пловни канали.


Гасоводи и нафтоводи[уреди]

Нафтовод: Дужина токова је 1.204 км (1991. године).

Гасовод: Дужина токова је 4.387 км (1991. године).


Ваздушни транспорт[уреди]

У Мађарској постоји 45 званично уписаних аеродрома, од којих је 16 са чврстом подлогом. 5 аеродрома у држави има а IATA код (IATA Airport Code) и, самим тим, међународни значај. То су:


Највећи и најважнији аеродром у земљи је будимпештански Међународни аеродром „Ферихеђ“, удаљен 16 km југоисточно од града. То је био и једини државни аеродром до 1994. године. Због свог изваредног положаја овај аеродром је и важан регионални саобраћајни чвор. Други по значају аеродром је Међународни аеродром „Шармелек“, који је највише окренут туризму на Балатону. Аеродроми у Ђеру, Дебрецину и Печују су пред отварањем.

У Мађарској су званично уписана и 5 хелиодрома (1999. године).


Са других Викимедијиних пројеката :