Саобраћај у Русији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Железничка станица у Владивостоку, крајња тачка Транссибирске железнице, најдуже на свету
Карта главних железница Русије

Руска Федерација је највећа земља на свету, а њен европски део чини око 40% површине Европе. Азијски део је већи још много већи од европског. Стога се ова огромна земља протеже кроз низ области, од којих су неке прометно веома важне у светским оквирима. Међутим, због оштре клима, ретке насељености и велике затворености Русије у прошлости многе могућности за развој саобраћаја нису биле искоришћене. И поред тога многи подаци у вези са саобраћајем у Русији су несвакидашњи. Са стабилизацијом земље протеклих година започет је брз и нагли развој на свим пољима, а поље саобраћаја је једно од најважнијих у даљој обнови земље због великих раздаљина као битних чинилаца будућег развоја.

Русија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Москва, али због пространства државе и постојања јаких обласних средишта, важни саобраћани чворови су и Санкт Петербург, Новосибирск, Јекатеринбург, Нижњи Новгород, Казањ, Ростов на Дону, Владивосток.


Железнички саобраћај[уреди]

Савремени руски воз

Погледати: државно предузеће за железницу - Руске Железнице

По подацима из 2003. године укупна дужина железничке мреже у домену јавног саобраћаја у Русији је 87.157 km, од чега је 40.300 km електрификовано. Ово се односи на пруге широког колосека (1520 mm), особене за земље бившег СССРа. Поред тога у земљи постоји и око 30.000 km индустријских пруга. У земљи постоји и 957 km пруга уског колосека (1067 mm) на Сахалину. Најважнија железничка чворишта су престонице: данашња Москва и некадашња (Санкт Петербург), које поседују по неколико великих и монументалних железничких станица. Железничка межа тренутно у интензивној обнови, а постоје планови за осавремењавање најстарије железничкње линије у земљи, Москва - Санкт Петербург, како би се на њој кретали возови великих брзина. Због лоших друмских путева жлезница је веома чест вид превоза и постоји низ веома дугих линија. Неке од њих су:


Градска железница је присутна у великом броју руских градова. Метро систем обично постоји у милионским градовима. Московски метро познат је широм света по својим монументално уређеним станицама из времена Стаљина, али и као један од највећих (12 линија) и најупосленијих метро система на свету. И Санкт Петербург поседује веома велику метро мрежу са тренутно 4 линије. Метро поседују Новосибирск, Казањ, Самара, Нижњи Новгород, Јекатеринбург, а у неким градовима он је тренутно у изградњи. Трамвајске линије посудује низ градова са више од 100 хиљада становника.


Железничка веза са суседним земљама:

Земље Европе:

Преко Калињинградске Русије:

Земље Азије:


Друмски саобраћај[уреди]

Укупна дужина путева у Русији у 1995. години је 948.000 km, од чега је са чврстом подлогом 336.000 km (при чему се под овим подразумевају и путеви типа макадама). Од укупне дужине 416.000 km је у оквиру индистријских подручја и пољопривредних газдинстава, па није под надлежношћу државних предузећа са ову област. Званично постојећи савремени ауто-путеви не постоје, али у Русији постоји велика дужина сличних магистралних путева са 4 или 3 траке на прилазима великим градовима (нарочито у случају Москве). Слично, томе постоје савремен обилазнице око великих градова, тзв. „путни прстени“, а неки попут скоро изграђеног савременог ауто-путног прстена око Санкт Петербурга представљају права градитељска ремек-дела. Такође, постоје наговештаји да ће се ускоро почети градити прве ауто-путне деонице нових путева или прилагођавати већ постојеће деонице старих магистрала.

Државни магистрални путеви се углавном поклапају са светским саобраћајним коридорима и носе двозначну ознаку „М+број“. Путеви нижег ранга данас су у доста лошем стању и испод савремених стандарда су, али се интензивно граде и обнављају.

Средиште Санкт Петербурга са лучким крановима у позадини

Државни магистрални путеви су:


Водени саобраћај[уреди]

"Мајка свих руских река“, Волга, код Нижњег Новгорода



Русија је приморска земља са излазом на много мора, али је су та мора најчешће неприступачна (већим делом године залеђена северна мора) или затворена од стране других држава (нрп. Црно море или Балтичко море). Због тога држава велики број поморских лука, али је светски значајних лука мало из наведених разлога. То су:


Унутрашњи водни саобраћај Русије је веома развијен, јер постоје изванредни услови за то - равничарски предео, велики број великих и дугих река, окренутост земље на унутрашњем водном саобраћају, где се живи највећи део становника. Дужина путева (пловних река и канала) је чак 101.000 km. Иако окосницу чине само руске реке, попут Волге, Дона, Каме, Оке, Северне Двине, на државну мрежу наслањају и пловни путеви више околних земаља (Летонија, Белорусија, Украјина, Казахстан). 95.900 km пловних путева опслужује речна флота, а на 60.400 km постоји сигнализација за ноћну пловидбу (1994. г.). Овим путевима превезено је 136,6 милиона тона робе и 22,8 милиона путника од стране 53 пловна предузећа 2004. године.


Вештачки прокопани канали играју веома важну улогу у унутрашњем водном саобраћају Русије будући да спајају сва прометно битнија мора и реке и омогућавају пловидбу између различитих делова земље без изласка из територијалних вода. Такоеђ, она знатно скраћују неке природне пловне раздаљине. Око 17.000 km је дужина канала у држави и они су улглавном прокопани у европском делу земље. Најважнији канали у земљи су:

Превоз по језерима је такође интензиван, а најзначајнији је на Каспијском језеру, где је међународног карактера, а које је повезано и са светским морима вештачким путем (Волга, канал Волга-Дон, [[Дон], излаз на Азовско море]). Најважније луке на њему су Астрахањ и Махачкала. Поре тога на свим руским рекам су честе бране и вештачка језера, која омогућију лакшу и безбеднију пловидбу. Познат је низ огромних вештачких језера на Волги.

Трговачка фолта Русије броји 695 бродова.


Гасоводи и нафтоводи[уреди]

Гасовод: непознато

Нафтовод: непознато


Ваздушни транспорт[уреди]

Нови терминал Аеродрома Сочи


Будући да је Русија огромна и ретко насељена земља са много изолованих градова и области, ваздушни саобраћај има велики значај него у другим земљама. Неки градови на крајњем северу и далеком истоку државе зависе искључиво од ове врсте саобраћаја. Томе треба и то да је Русија једна од најважнијих земаља у космичком истраживачком програму и да руска држава управља са пар активних космодрома (најпознатији Бајконур). Такође, Русија има развијену индустрију везану за ваздухопловни саобраћај на свим пољима.

У Русији постоји велики број авио-предузећа, од којих је најпознатије и највеће државно предузеће Аерофлот, једно од најважнијих на целом свету. Највећи број авио-предузећа су обласног типа - обично свака руска државна јединица (област, савезна република) има своје авио-предузеће, које најчешће одржава авио-линије између обласних већих градова са Москвом, Санкт Петербургом или неким другим милионским градом у држави.


У земљи постоји чак 2743 званично уписаних аеродрома 2002. године, од чега 630 са чврстом подлогом (погледати: Аеродроми у Русији). Чак 137 аеродрома је уврштено на листу међународних аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code). Најпознатији од њих су:


Москва је најважније ваздухопловно чвориште у Русији и једно од највећих у свету са три велика аеродрома (Шереметјево, Внуково, Домодедово) и још неколико мањих. Већина других значајних аеродрома су типични аеродроми уз велике градове. Изузетак је Аеродром у Сочију, чији промет се највише ослања на летњи туризам. Туристички оптерећенији је и санктпетерсбуршки аеродром Пулково.