Саобраћај у Србији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Путна карта Србије

Република Србија се често назива „споном између Истока и Запада“.[тражи се извор од 10. 2009.] Овде се обично мисли на Моравску долину, јер је она најлакше проходан пут између Грчке и Мале Азије са једне стране и остатка Европе са друге.

Србија такође припада и многим већим европским подручјима (Балкан, Подунавље, Панонска низија, Динарска област). Овако повољан саобраћајни положај био је и главни чинилац њене тешке прошлости[тражи се извор од 10. 2009.] (погледати: Историја Србије).

Република Србија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Због низа географских повољности развој саобраћаја у Србији ће у будућности бити још бржи и обимнији.[тражи се извор од 10. 2009.] Главно саобраћајно чвориште у земљи је главни град, Београд.

Кроз Србију пролазе два паневропска саобраћајна коридора: друмско-железнички Коридор 10, са својим краковима B и C и речни Коридор 7.


Железнички саобраћај[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Железнички саобраћај у Србији, Железнице Србије и Беовоз
"Шарганска осмица" - најпознатија туристичка железничка линија у Србији
Типичан воз Железница Србије
Нови железнички мост у Београду

Укупна дужина железничке мреже у Србији је 3.808 km (2008. године), од тога 1.196 km електрифицирано (2008. године)[1]. Ово се односи на пруге стандардне ширине колосека. Поред тога, постоје и пруге уског колосека, које су данас ван употребе или се оне користе у посебне сврхе (туристичка железница попут „Шарганске осмице“). Постоји мали постотак пруга са два колосека. Двоколосечне су пруге Београд-Инђија-Сремска Митровица-граница са Хрватском, као и Београд - Ресник]], Велика Плана-Сталаћ, као и Ђунис-Ниш. У плану је изградња другог колосека и на пругама Панчевачки Мост-Панчево, Инђија-Нови Сад као и завршетак деонице од Београда до Ниша.

Најважнији железнички правци крећу од Београда ка:


Највећи железнички чворови су Београд и Ниш са по 5 железничких линија, а мањи по значају су: Нови Сад, Суботица, Инђија, Пожега, Сталаћ, Краљево, Косово Поље.


Једини град са било којим видом железничког градског превоза је Београд са трамвајским превозом и приградском железницом "Беовоз". Такође, Београд је једини град за који се планира изградња лаког метроа (погледати: Саобраћај у Београду и Београдски лаки метро).


Железничка веза са суседним земљама:


Посредна железничка веза са другим земљама (директни возови и вагони):

Путни саобраћај[уреди]

Ауто-пут Е70 близу Сремске Митровице
Ауто-пут Е75 близу Инђије

Погледати: Путни саобраћај у Србији, Ауто-путеви у Србији

Укупна дужина путева у републици Србији је 42.692 km (асфалтни) и 24.860 km (бетонски). Дужина ауто-путева тренутно износи свега 610 km, али се у наредним годинама очекује брза изградња нових деоница.

Путну мрежу Републике Србије сачињавају државни путеви првог и другог реда (некадашњи магистрални и регионални) и општински (некада локални) путеви. Испод њих су некатегорисани ("летњи") путеви. Јавни путеви првог реда представљају основну путну мрежу Србије коју сачињава 30 путних праваца укупне дужине 5.525 km.

Посебну категорију у мрежи путева првог реда представљају ауто-путеви и полуауто-путеви.

У оквиру мреже путева првог реда 2150 km путева у Србији припада европској мрежи путева, тзв. Е путева.


Е - путеви класе А у Србији су:


Е - путеви класе B у Србији су:

у Србији је регистровано око 1,5 милиона возила[2]. У Србији постоји око 8.000 аутобуса, а од тога градских аутобуса има око 4.100[3]. Од градских аутобуса веома мали број користи компримовани природни гас, док до 2012. године није било аутобуса који користе биодизел као погонско гориво.

Водни саобраћај[уреди]

Европска река - Дунав код Апатина

Србија је континентна земља и стога нема поморских лука. Од лука у околним земљама највећи значај за њену привреду имају луке Бар у Црној Гори и Солун у Грчкој. Са друге стране, речни саобраћај је развијен и међународног је значаја. Дужина речних водених путева у Србији је 587 km (2005. године). Сви пловни путеви у земљи налазе се у њеној северној половини и првенствено везују земљу за регион средње Европе.


Најважнији водени пут у Србији је река Дунав, важан паневропски пловни пут (Коридор 7) који повезује средњу Европу са облашћу Црног мора. Поред Дунава целом дужином тока у земљи пловне су и реке Сава и Тиса, док је река Велика Морава пловна при ушћу (20 km). Од вештачких водних токова (канала) плован и канал Дунав—Тиса—Дунав.

Београд - једина европска престоница на две велике реке и два важна пловна пута


Важне луке на Дунаву су:

Важне луке на Сави:

Важне луке на Тиси:

Гасоводи и нафтоводи[уреди]

Нафтовод: Дужина токова је 393 km (2004. године) уз напомену да ће се нафтоводна мрежа веома брзо развијати.

Гасовод: Дужина токова је 3.177 km (2004. године) уз напомену да је тренутно у фази пројектовања и припремних радњи за изградњу магистралног гасовода "Јужни Ток", који кроз земљу пролази од Бугарске до Мађарске, са два одвојка ка Републици Српској и Хрватској . Овим потезима Србија постаје прометна гасоводна земља. Гасоводом је данас покривен северни и средњи део Србије, док је изградња у јужном делу у току.

Ваздушни саобраћај[уреди]

У Србији постоји 39 званично уписаних аеродрома, али само је 6 од њих уврштено на листу аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code):

асфалтирано неасфалтирано
укупна дужина 16 23
дужина преко 3.047 m 2 0
дужина 2.438-3.047 m 4 0
дужина 1.524-2.437 m 4 2
дужина 914-1.523 m 2 9
дужина испод 914 m 4 12


Највећи и најважнији аеродром у земљи је београдски аеродром „Никола Тесла“ у Сурчину, удаљен 15 km од центра града. Због изваредног положаја овај аеродром је некад био значајан и изван граница бивше Југославије, а очекује се да овај ниво буде поново досегнут у блиској будућности (као регионални саобраћајни чвор).

У Србији су званично уписана и 4 хелиодрома (2002. године).

Саобраћај по градовима Србије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Саобраћај у Београду, Саобраћај у Новом Саду, Саобраћај у Нишу и Саобраћај у Крагујевцу

Развијен саобраћај одликује велике градове у републици (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Суботица), где значајан удео унутарградског саобраћаја чини јавни градски превоз.

Јавни (унутар)градски превоз поседује већина српских градова који су седишта округа. Осим у случају Београда, он је искључиво заснован на аутобуском превозу. У Београду се јавни превоз врши аутобусом, тролејбусом, трамвајем, приградском железницом, а постоје планови за израдњу метроа. Ниш, Суботица и Нови Сад су некада имали трамвајски превоз.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Колосек варљивих обећања, Политика, 15. август 2008.
  2. ^ РТС: „Пара нема, а сви возе“ (04.12.2011), Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ „Студија о достигнућима и перспективама на путу ка зеленој економији и одрживом расту у Србији“ (на српски). Национални извештај за Светску конференцију о одрживом развоју „Рио+20”, Рио де Жанеиро, 20–22. јун 2012. године. Министарство животне средине, рударства и просторног планирања. јун. pp. 18 Приступљено 22. 6. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :