Сарагоса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили другу одредницу, погледајте чланак Сарагоса (вишезначна одредница).
Сарагоса
Zaragoza

Zaragoza shel.JPG

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Шпаније Шпанија
Покрајина Flag of Aragon.svg Арагон
Становништво
Становништво 682 283
Густина становништва 641,76 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 41°39′N 0°54′W / 41.65, -0.9
Надморска висина 199 - 285 м
Површина 1062,64 км²
Сарагоса на мапи Шпаније
{{{alt}}}
Сарагоса
Сарагоса на мапи Шпаније
Остали подаци
Градоначелник Хуан Алберто Белоч
Веб-страна zaragoza.es

Сарагоса (шп. Zaragoza) је главни град аутономне покрајине Арагон, провинције Сарагосе и бивше краљевине Арагон. Налази се на реци Ебро и њеним притокама у великој долини са разноврсним крајолицима, од пустињског до густе шуме, ливада и планина. Сарагоса је пети град по величини у Шпанији. Шире градско подручје има 833.455 становника. Град се налази на 199 метара надморске висине.

Рана историја[уреди]

Картагињани су на остацима келтиберског насеља саградили војно упориште и дали му име Салдуба. Римљани су извршили инвазију и град се нашао у саставу римске колоније Цесаравгусте, коју је основао Октавијан Август. У 5. веку Визиготи освајају Сарагосу. У Сарагоси је основан један од раних хришћанских сабора одржан380.

Маварска ера[уреди]

Поглед на маварску Алџаферију

Арапи су 717. преузели контролу над градом и град је касније ушао у сатав Кордовског емирата. растао јер и постао је највећи арапски град на северу Шпаније. Карло Велики је 777. покушао да заузме град, али био је присиљен да се повуче пред организованом одбраном и због напада Баска са леђа.

Од 1018. до 1118. Сарагоса је била један од таифа краљевина, независних муслиманских државица, које су анстале у 11. веку након распада Кордопског халифата. За време прве три декаде тога периода, од 1018. до 1038. градом је владао Бану Туџиби. Од 1038. влада Бану Худ, који је чинио компликоване савезе са Ел Сидом и његовим кастиљанским господарима а против Алморавида. До 1100. Алморавиди су прешли Ебро, па је Арагон дошао у директан контакт са Алморавидима. Бани Худ се опирао Алморавидима, док није поражен 1110.

Арагонска ера и каснија историја[уреди]

Под вођством Алфонса I од Арагона Арагонци су уз сарадњу француског племства 1118. преотели град од Алморавида и прогласили га престолницом краљевине Арагон. Алфонсо VII од Леона и Кастиље је искористио слабост краљевине Арагон након смрти Алфонса I па је 1137. заузео Сарагосу. Алфонсо VII од Леона и Кастиље је исте године предао сарагосу Рамону Беренгуеру IV од Барселону, под ускловом да Сарагоса остаје кастиљански феуд.

За време рата за независност Шпаније против Наполеонове војске Сарагоса је била два пута под већом опсадом. Први пут је била од јуна до августа 1808, а други пут од децембра 1808. до фебруара 1809.

Карменска врата

Привреда[уреди]

Парк Метрополитан у оквиру Експа

У једном малом месту крај сарагосе Џенерал Моторс је 1982. отворио фабрику Опел. Опел је постао један од главних ослонаца регионалне привреде. Значај пољопривреде је временом постајао све мањи и мањи. Друге важне фабрике су: Балај, који производи апарате за домаћинство и Каф, који производи локомотиве.

У Сарагоси се налази и шпански војни аеродром са базом, коју су делили са америчким ваздухопловством до 1992. Данас служи као тренажна база за америчке војне авионе. Ту се налази главно седиште шпанске копнене војске.

Привреда Сарагосе је од 2006. имала користи од будућих пројеката, као што је следећи светски сајам Експо 2008.

Поглед на Сарагосу

Култура[уреди]

Базилика и река Ебро

Сарагоса је повезана са почецима хришћанства у Шпанији. Према предању, Богородица се појавила у 1. веку на стубу. Ту легенду обилежава базилика која се назива „Нуестра Сењора дел Пилар“. Тај догађај се у Сарагоси обилежава 12. октобра и представља највећу свечаност у Сарагоси. Тај дан се подудара са Колумбовим открићем Америке. Свечаност траје 9 дана са карневалима, процесијама, плесом, ватрометом.

Знаменитости[уреди]

Близу базилике на обали Ебра налази се

  • градска већница Лонха (стара мењачница),
  • Катедрала Сео из 14 века са музејем таписерија
  • рушевине римског зидина

Једна од познатих маварских грађевина је Алџаферија, маварски замак или палата. У тој грађевини се одржавају Вердијеве опере, а и скупштина Арагона ту одржава седнице.

У музеју лепих уметности налазе се дела Ел Грека, Рибере и Гоје.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2008. живело 666.129 становника. [1]

Демографија
1989. 2002.
594,394[2] 614,905[2]

Референце[уреди]

  1. ^ „Становништво по општинама“. Државни завод за статистику Приступљено 3. 10. 2012.. 
  2. ^ а б „Градови у Шпанији“. City Population Приступљено 3. 10. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :