Сарајевски ратни тунел
Сарајевски ратни тунел (Тунел српског страдања[1]) је назив за тунел који је направљен током опсаде Сарајева 1993. године. Прокопали су га српски логораши.[1] Тунел је направљен испод аеродромске писте и повезивао је двије територије које је држала АРБиХ (Добрињу и Бутмир) па се тако и тунел звао „Тунел Д-Б“. Српски логораши су овај тунел назвали „тунел српског страдања“ због тога што је 50 српских логораша убијено приликом прокопавања тунела.[1] Од 50 убијених српских логораша, 6 логораша је било из логора Силос, а остала 44 из логора у Храсници. Српски логораши су даноноћно одвођени на прокопавање ровова, тунела, изградњу бункера и прилаза на линији разграничења ВРС и АРБиХ.[1] Тунел је дуг око 720 метара, а висок око 1,5 м док је на неким дијеловима био висок и до 1,8 м. Тунел се у званичним разговорима АРБиХ и УН водио под именом „Тунел којег нема”.[2] Тунел је био најстрожа тајна дијела Сарајева под командом АРБиХ јер помоћу тунела је у овај дио Сарајева стизала храна, оружје, цигарете итд.
Током 1994. тунелом су постављене мале шине по којима су ишла мала колица.
Садржај |
Галерија [уреди]
-
Унутрашњост тунела
-
Колица за транспорт кроз тунел
-
„Предсједникова столица“ којом су се превозиле важније особе
-
Музеј тунела
.jpg)
Референце [уреди]
Извори [уреди]
- Donia, Robert J. (2006). Sarajevo: A Biography. Ann Arbor: University of Michigan Press.
Спољашње везе [уреди]
