Сарајевски ратни тунел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кућа у којој се налази улаз у тунел

Сарајевски ратни тунел (Тунел српског страдања[1]) је назив за тунел који је направљен током опсаде Сарајева 1993. године. Прокопали су га српски логораши.[1] Тунел је направљен испод аеродромске писте и повезивао је двије територије које је држала АРБиХ (Добрињу и Бутмир) па се тако и тунел звао „Тунел Д-Б“. Српски логораши су овај тунел назвали „тунел српског страдања“ због тога што је 50 српских логораша убијено приликом прокопавања тунела.[1] Од 50 убијених српских логораша, 6 логораша је било из логора Силос, а остала 44 из логора у Храсници. Српски логораши су даноноћно одвођени на прокопавање ровова, тунела, изградњу бункера и прилаза на линији разграничења ВРС и АРБиХ.[1] Тунел је дуг око 720 метара, а висок око 1,5 м док је на неким дијеловима био висок и до 1,8 м. Тунел се у званичним разговорима АРБиХ и УН водио под именом „Тунел којег нема”.[2] Тунел је био најстрожа тајна дијела Сарајева под командом АРБиХ јер помоћу тунела је у овај дио Сарајева стизала храна, оружје, цигарете итд.

Током 1994. тунелом су постављене мале шине по којима су ишла мала колица.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г С. В. (26. 01. 2011.). „15 година од распуштања логора „Силос““. СРНА, РТРС.  ((sr))
  2. ^ Слободна Босна: Највећа Сарајевска ратна превара, Сарајево, 10.5.2012, pp. 52

Извори[уреди]

  • Donia, Robert J. (2006). Sarajevo: A Biography. Ann Arbor: University of Michigan Press.

Спољашње везе[уреди]