Сач

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сач

Сач или вршник је метални, керамички или земљани поклопац сферног облика, под којим се на огњишту пече: хлеб, лепиња, пита, месо и слично. Јела спремљена на овакав начин спадају у етно специјалитете у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори.

У отвореном ложишту, разгрне се ватра у средини и на то место, дакле у огњишту, ставља се црепуља са храном. Потом се преко ње ставља сач, и све то се затрпава жаром. После одређеног времена које је потребно да се храна испече, жар и пепео се жарачем или лопатицом скину са сача, сач се жарачем подигне и печени предмет се узме из црепуље. Има случајева, нпр када се пече погача, да се не користи црепуља, већ се тесто ставља директно на земљу и само покрива сачем.

Реч потиче из турског језика saç.

За овај начин спремања хране користи се и израз црепуља, пошто поклопац може бити од печене земље сличне црепу (начин прављења посуде је исти као за прављење црепа).

Метални сач[уреди]

Метални сач

Метални сач се састоји од више делова (видети слику лево)

  • Метална тава у којој се пече месо или лепиња
  • Сач - дефакто поклопац таве. Запазити да поклопац има метални прстен да се и са горње стране може стављати жар.
  • Меха - лопетица/жарач која служи са распириванје ватре, додавање жари али и за слидање усијаног сача на крају печења
  • Ногари - на које се смешта тава та би се испод ње лакше распоредио жар - ватра

Оргинални сач се састоји само од поклопца а пече се како у црепуљи тако и на голој земљи.