Сајма

Координате: 61° 15′ С; 28° 15′ И / 61.25° С; 28.25° И / 61.25; 28.25
С Википедије, слободне енциклопедије

Сајма
Сајма
Координате61° 15′ С; 28° 15′ И / 61.25° С; 28.25° И / 61.25; 28.25
Земље басена Финска
Површина4.279 km2 (1.652 sq mi)[1] km2
Прос. дубина17 m (56 ft) m
Макс. дубина86 m (282 ft)[1] m
Запремина36 km3 (8,6 cu mi) km3
Над. висина76 m (249 ft) m
Сајма на карти Финске
Сајма
Сајма
Водена површина на Викимедијиној остави
Слика канала на језеру Сајма

Сајма или Сајмен (фин. Saimaa, швед. Saimen) је мрежа језера у југоисточном делу Финске близу руско-финске границе. Површина језера износи око 1.377 km² (са споредним језерима 1.760 km²) а са суседним већим језерима са којима је повезано системом канала и отока 4.400 km².[2] Језеро Сајма је највеће језеро у Финској а четврто по величини у Европи. Дубина језера је око 82 метра, а налази се на надморској висини од 76 m. Језеро је веома добро разуђено и дужина његове обале износи скоро 15.000 km што је чини најдужом обалном линијом на свету.[3]

Језеро има високе, стеновите обале и преко 14.000 острва укупне површине од око 660 km².[3] Најважнија насеља на обали језера су: Лапенранта (фин. Lappeenranta), Иматра (фин. Imatra), Савонлина (фин. Savonlinna) и Микели (фин. Mikkeli) - главно пристаниште. На језеру се укупно налази око 60 пристаништа. Отока језера је река Вуоксен која га спаја са највећим европским језером Ладогом (Русија).

Језеро је повезано Сајма каналом (дужине 42,5 km) са Финским заливом. Остали канали језеро Сајма спајају са мањим језерима у источној Финској и чине мрежу водених путева. Ови водени путеви се углавном користе за транспорт дрвета, минерала, метала, целулозе, али и за потребе туризма.

Име Сајма вероватно долази од неуралског, неиндоевропског супстратног језика.[4]

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Предео око језера био је богат шумом. Међутим интензивна сеча шуме и спаљивање ради добијања земљорадничких површина су уништили велики део шума. Део старих шума се очувао само у два национална парка (Linnansaari и Kolovesi) као и на острвима која су и даље прекривена шумом. Ова два национална парка су такође и станиште једна од две слатководне врсте туљана (Phoca hispida saimensis) која живи у овом језеру.

Настанак[уреди | уреди извор]

Залазак сунца на језеру Сајма

Регион око језера Сајма је настао услед деловања континенталног леденог покривача (ледника) за време последњег леденог доба. Топљењем слоја леда дебелог око 1 километар настала је површина са удубљењима, која су се испунила водом, а од њих је настало језеро Сајма.

Историја[уреди | уреди извор]

Настало је глацијала топљењем крајем леденог доба. Главни градови на обали језера су Лапенранта, Иматра, Савонлина, Микели, Варкаус и Јоенсу. Пре око 6000 година, древно језеро Сајма, за које се процењује да је покривало скоро 9.000 km2 (3.500 sq mi) у то време, нагло је испуштено кроз нови испуст. Овај догађај је створио хиљаде квадратних километара нових заосталих мочвара.[5] Након овог догађаја, регион је забележио популациони максимум у деценијама које следиле да би се касније вратио еколошком развоју према старим бореалним четинарским шумама што је пратио пад популације.

Топографија[уреди | уреди извор]

Река Вуокси тече од Сајме до Ладошког језера.[6][7][8][9] Већина језера је богата острвима, а уски канали деле језеро на многе делове, од којих сваки има своја имена (главни басени укључују Сур-Сајма, Оривеси, Пурувеси,[10][11] Хаукивеси, Јевеси, Пихлајавеси и Пихеселке). Дакле, Сајма показује све главне типове језера у Финској на различитим нивоима еутрофикације.[12]

На местима у басену Сајма (подручје веће од језера), „овде има више обале по јединици површине него било где другде на свету, укупна дужина је скоро 15.000 km (9.300 mi). Број острва у региону, 14.000, такође показује какав лавиринт детаља има систем.“[13]

Природни ресурси[уреди | уреди извор]

Pusa hispida saimensis, такође позната као сајмска прстенаста фока, in 1956.

Угрожена слатководна фока, сајмска прстенаста фока, живи само на Сајми.[14][15][16] Још једна од угрожених врста језера је сајмски лосос.[17]

Због богатих, лако доступних наслага азбеста, обале језера су највероватније порекло азбест-керамике, врсте грнчарије прављене између в. 1900. пне – 200. године.

Подручја око језера Сајма су веома популарна локација за летње колибе, као и за крстарења језером.

Сајмански канал[уреди | уреди извор]

Канал Сајма од Лаурицале,[18] Лапенранта до Виборга повезује Сајму са Финским заливом.[19][20] Други канали повезују Сајму са мањим језерима у источној Финској и формирају мрежу водених путева. Ови пловни путеви се углавном користе за транспорт дрвета, минерала, метала, целулозе и другог терета, мада туристи користе водене путеве.

Значајни људи[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Suur-Saimaa”. Järvi-meriwiki (на језику: фински). Finnish Environment Institute. 9. 3. 2021. Приступљено 22. 2. 2023. „The total surface area [of Suur-Saimaa] is 427,946.4 hectares and its greatest depth is 85.81 meters. 
  2. ^ Мала енциклопедија Просвета из 1959. године наводи 1.300 метара
  3. ^ а б „Virtual Finland: Saimaa - the heart of Finnish lakeland”. Virtual.finland.fi. Архивирано из оригинала 19. 01. 2009. г. Приступљено 9. 11. 2010. 
  4. ^ „Saimaa”. Kotimaisten kielten keskus. 
  5. ^ Markku Oinonen et al. (2014) Event reconstruction through Bayesian chronology: Massive mid-Holocene lake-burst triggered large-scale ecological and cultural change; url=http://hol.sagepub.com/content/24/11/1419.abstract
  6. ^ Helimski, Eugene (2008). „LADOGA AND PERM REVISITED”. Studia Etymologica Cracoviensia. Cracow University. 13 (1): 75—88. Приступљено 5. 5. 2020. 
  7. ^ Sorokin, Aleksander I.; et al. (1996). „New morphometrical data of Lake Ladoga”. Hydrobiologia. 322 (1–3): 65—67. S2CID 28835088. doi:10.1007/BF00031806. 
  8. ^ Amantov, A.; Laitakari, I.; Poroshin, Ye (1996). „Jotnian and Postjotnian: Sandstones and diabases in the surroundings of the Gulf of Finland”. Geological Survey of Finland, Special Paper. 21: 99—113. Приступљено 27. 7. 2015. 
  9. ^ Stroeven, Arjen P.; Hättestrand, Clas; Kleman, Johan; Heyman, Jakob; Fabel, Derek; Fredin, Ola; Goodfellow, Bradley W.; Harbor, Jonathan M.; Jansen, John D.; Olsen, Lars; Caffee, Marc W.; Fink, David; Lundqvist, Jan; Rosqvist, Gunhild C.; Strömberg, Bo; Jansson, Krister N. (2016). „Deglaciation of Fennoscandia”. Quaternary Science Reviews. 147: 91—121. Bibcode:2016QSRv..147...91S. doi:10.1016/j.quascirev.2015.09.016Слободан приступ. 
  10. ^ Puruvesi. Puruvesi in Järviwiki Web Service. Finnish Environment Institute. Retrieved 2014-03-08.
  11. ^ Etelä-Savon ympäristökeskus: Puruvesi. Retrieved 2014-03-08.
  12. ^ Making of Järven tarina.
  13. ^ Hämäläinen, Arto (новембар 2001). „Saimaa – Finland's largest lake”. Virtual Finland. Архивирано из оригинала 14. 2. 2008. г. 
  14. ^ „Endangered and Threatened Species under NMFS' Jurisdiction” (PDF). United States Fish & Wildlife Service. 6. 4. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 11. 2020. г. Приступљено 11. 11. 2010. 
  15. ^ „Saimaa Ringed Seal”. Приступљено 22. 12. 2018. 
  16. ^ Palo, J.U. (2003). „Postglacial loss of microsatellite variation in the landlocked Lake Saimaa ringed seal”. Conservation Genetics. 4 (2): 117—128. ISSN 1566-0621. doi:10.1023/a:1023303109701. 
  17. ^ McClane, A.J. (април 1973). „Fishing: The Missing Link”. Field & Stream. LXXVII (12): 144. Приступљено 20. 3. 2013. 
  18. ^ „Lappeenrannan Map Service”. Приступљено 2. 1. 2010. 
  19. ^ „Information on the Saimaa Canal locks”. Finnish Transport Infrastructure Agency. Приступљено 2020-03-15. 
  20. ^ „Russian-Finnish agreement on the lease of Saimaa Canal ratified”. President of Russia. 20. 11. 2011. Приступљено 27. 4. 2019. 
  21. ^ Liukkonen, Petri. „Maxim Gorky”. Books and Writers (kirjasto.sci.fi). Finland: Kuusankoski Public Library. Архивирано из оригинала 6. 7. 2009. г. 
  22. ^ „Nomination Database”. The Nobel Prize (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 6. 2018. г. Приступљено 10. 12. 2018. 
  23. ^ „Tsarist government”. 3. 12. 2012. 
  24. ^ „The fire that did not cease”. The Economist. 19. 2. 2015. 
  25. ^ Figes, Orlando: A People's Tragedy: The Russian Revolution 1891–1924. The Bodley Head, London (2014). p. 202

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]