Сванте Август Аренијус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сванте Август Аренијус

Arrhenius2.jpg
Сванте Аренијус

Општи подаци
Датум рођења 19. фебруар 1859.
Место рођења Вик (Шведска)
Датум смрти 2. октобар 1927.
Место смрти Стокхолм (Шведска)
Рад
Поље хемија, физика
Познат по Аренијусова теорија киселина и база
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за хемију

Сванте Август Аренијус (шве. Svante August Arrhenius; Вик, 19. фебруар 1859Стокхолм, 2. октобар 1927) је био шведски истраживач, један од оснивача физичке хемије као модерне научне дисциплине.

Године 1884. докторском дисертацијом из електричне проводљивости електролита није импресирао своје професоре на универзитету у Упсали, али је зато за исту 1903. године добио Нобелову награду за хемију.

У својој дисертацији изложио је 56 теза од којих би и данас већина била прихваћена са неким мањим изменама. Најважнија идеја из дисертације је објашњење електричне проводљивости елетролита - раствор соли у води је одличан проводник мада су и чиста со и чиста вода врло слаби проводници.

Аренијусово објашњење је било да приликом растварања со дисосује у наелектрисане честице (које је Фарадеј много раније назвао јонима). Фарадеј је веровао да јони настају у процесу елетролизе; Аренијус је, међутим, тврдио да јони у раствору постоје чак и када нема електричне струје.

Године 1889. Аренијус је објаснио зашто већина реакција захтева топлотну енергију да би се одвијала формулишући концепт енергије активације, енергијске баријере коју која мора бити савладана да би два молекула реаговала. Аренијусова једначина даје квантитативну основу за однос између енергије активације и брзине хемијске реакције.

Литература[уреди]

  • Svante Arrhenius, 1884, Recherches sur la conductivité galvanique des électrolytes, doctoral dissertation, Stockholm, Royal publishing house, P.A. Norstedt & söner, 89 pages.
  • Svante Arrhenius, 1896a, Ueber den Einfluss des Atmosphärischen Kohlensäurengehalts auf die Temperatur der Erdoberfläche, in the Proceedings of the Royal Swedish Academy of Science, Stockholm 1896, Volume 22, I N. 1, pages 1-101.
  • Svante Arrhenius, 1896b, On the Influence of Carbonic Acid in the Air upon the Temperature of the Ground, London, Edinburgh, and Dublin Philosophical Magazine and Journal of Science (fifth series), April 1896. vol 41, pages 237-275.
  • Svante Arrhenius, 1901a, Ueber die Wärmeabsorption durch Kohlensäure, Annalen der Physik, Vol 4, 1901, pages 690-705.
  • Svante Arrhenius, 1901b, Über Die Wärmeabsorption Durch Kohlensäure Und Ihren Einfluss Auf Die Temperatur Der Erdoberfläche. Abstract of the proceedings of the Royal Academy of Science, 58, 25-58.
  • Svante Arrhenius, 1903, Lehrbuch der Kosmischen Physik, Vol I and II, S. Hirschel publishing house, Leipzig, 1026 pages.
  • Svante Arrhenius, 1908, Das Werden der Welten, Academic Publishing House, Leipzig, 208 pages.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]