Сварог

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Сварог (вишезначна одредница).

Сварог (стсл. Сварогъ, Соварогъ) је словенски бог Сунца које даје животну топлоту као и кућног огњишта (које је замена за Сунце). Помиње само у једном извору - у „Хроника“ византијског историчара Јован Малала.

Етимологија[уреди]

Назив Сварог вероватно вуче порекло још из санскрита/индо-европског језика од речи:

  • свар - санскр. сунце
  • сварга - санскр. небо (свар-га - сунчев пут)
  • сварга - ниско, мутно, облачно небо

Ако би се Сварог тумачио кроз сварга то би значило да је он бог тзв. ниског неба, али тим простором већ управља Перун са много јачим доказима за то, стога се морамо окренути тумачењу његовог имена кроз корен свар.

Такође назив Сварог може представљати митско биће које је рогато (сав у роговима). Што би значило да је врховни бог старих Словена било надбиће са роговима на глави. Исто као у Грчкој митологији где се веровало у Пана (биће са роговима).

Сварог - Сварожић[уреди]

Међу Словенима је на више места забележено име Сварожић као име једног од богова што је уносило велику забуну у истраживање словенска митологије, што због сличности са именом Сварог, што због различитих улога које су му даване.

Име Сварожић је вероватно означавало сина или некога ко води порекло или је створен од самог Сварога, као што су Немањићи добили име по Немањи.[a]

Особине[уреди]

Бог Сунца[уреди]

Осим етимолошких доказа, не располажемо никаквим другим доказима за ову тезу нити у старим изворима нити у истраживањима неких научника, јер су сви истраживачи многобожачке вере Словена сматрали те доказе јасним и очигледним, тако да се ова теза већ, практично, прихватила као постулат.

Бог огњишта[уреди]

Огњиште (и саме вериге које су са огњиштем уско повезане) је имало врло значајну улогу у животу људи. Оно је чинило центар куће и породице, због тога је оно веома поштовано код Словена, а сама ватра у огњишту се тумачила као мало кућно Сунце (Сварог).

Брикнер је у Русији забележио да су Сварожићу жртвовали жито у огњишту и да су се клањали ватри као богу.

Творац богова и света[уреди]

Не постоје ни директни ни индиректни докази који нас упућују на то да је Сварог био тај који је, према Словенима, створио свет, али према неким тезама које су о њему постављене можемо рећи да је он најближи улози бог створитеља кога су стари Словени сигурно имали.

Као што је већ наведено име Сварожић треба тумачити као одредницу за неког ко је настао или био створен од стране Сварога. Овај назив се користио Радгоста и Дабога због чега би се могло претпоставити да су и остали богови старих Словена били Сварожићи тј. настали од Сварога.

Проблеми осветљавања улоге Сварога[уреди]

Највећи проблем истраживањима везаним за Сварога представља недостатак података о њему у старим списима и хроникама у којима се он, скоро, и не помиње или се само наводи његово име. Због тога се осим етимолошких разматрања у истраживањима о Сварогу мора ослонити на народну приче и песме, које су не ретко двосмислене и крајње нејасне.

Напомене[уреди]

  1. ^ Треба нагласити да не постоје ни докази ни индиције да су Словени знали за родбинске односе међу боговима и да је свака таква изјава неопаганизам и не спада у домен науке.[тражи се извор од 05. 2013.]

Референце[уреди]