Света Барбара
Света Барбара позната и као Света Варвара (грч. Αγία Βαρβάρα)је хришћанска мученица и светитељка.
[уреди] Житије Свете Барбаре
Живела је у 3. веку, у време римског цара Максимијан. Отац јој је био Грк по имену Диоскор. Био је многобожац и врло строго је васпитавао своју кћер. Али једном приликом, када је хтео да зида купатило, он заповеди да се направе два прозора, а Варвара је затражила три, за Оца, Сина и Светога Духа. Када је ово чуо, њен отац је био саблажњен што му је кћерка хришћанка. Одвукао ју је код старешине области, где девојка храбро призна да је хришћанске вере и да се никада неће поклонити идолима.
Због таквих њених речи, ставише је на муке, најпре је истукоше, палили су јој ребра и груди, а на крају су је свукли до гола и тако градом провели. Сам отац Диоскор је својој кћери одсекао главу. Тако се ова млада девојка жртвовала за Христа, а њеног оца је стигла заслужена казна - једном га је погодио гром и скончао је у мукама.
На икони се св. Барбара представља у обичном тадашњем женском оделу са крстом и митром у руци.
[уреди] Народни обичаји
Постоји народни обичај да се уочи свете Варваре кува жито, варица и увече остави да уври поред ватре у лонцу, па се сутра на Варварин дан гледа са које је стране наврило, па се каже да са те стране у пољу треба сејати пшеницу, ако се жели добар род. Варено жито се једе у куци, њим се посипа место где се узима вода за пиће, а меша се и са соли, па се даје стоци.
У Срба је народна година, као и црквена данас, почињала 1. септембра, пошто се побере летина, па је зато Варварин дан био први дан у овој години у коме су поцињала врацања.
Кад се вари варица деца у Боки певају:
- Вари вари варице,
- Да се раду јарице
- И бијеле јагњице
- и детици и јунцици.
Варица се једе хладна и други и треци дан и зато се пева:
- Варварица вари,
- А Савица лади,
- Николица куса.
Православна црква прославља Свету Барбару 17. децембра.
