Света три јерарха

Из Википедија

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Света Три Јерарха.   (Разговор)

У време цара Алексија Комнена, дошло је међу ученим људима у Цариграду до несугласица и препирки, који је од тројице светитеља био највећи. По једнима је то био Свети Василије Велики, јер је дубоко продро у тајну бића, исти онај Василије који се својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био је строг, јер немаде у себи ничег земаљског.

Насупрот њему, био је Свети Јован Златоуст, који је лако опраштао грешницима и привлачио их покајању. Зато га једни сматраше мањим од Василија Великог, а други пак због његове слаткоречивости и разумевања слабости људских већим од Василија. Постојала је и трећа група, која је величала Светог Григорија Богослова, сматравши да је он највећи од њих тројице, јер одликова се он китњастим и дивним стилом, којим је превазилазио све црквене мудраце. И тако дође до поделе међу присталицама њиховим на: Василијане, Григоријане и Јованите. Али, по промислу Божјем све се заврши у корист Цркве и то чудесним сновиђењем епископа Евхаитског, Јована коме се јавише сва три светитеља рекавши му: "Ми смо једно у Бога, као што видиш и нема у нама ништа противречно, него смо сваки у своје време побуђивани Духом Божјим, писали разне књиге на спасење људи. И међу нама нема ни првог, ни другог, него ако једног споменеш, одмах су и друга двојица ту." Поучише они епископа Јована да се установи један заједнички празник и да се престане са деобом оних који се споре и препиру око њих. Састављена је једна заједничка служба и одређен је један заједнички празник за сву тројицу - СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА - који се празнује 12. фебруара (30. јануара по јулијанском календару), а сваки од ова три светитеља има посебан дан у години када се празнује. И то: Свети Василије Велики празнује се 14. јануара (1. јануара по старом календару), Свети Григорије Богослов 7. фебруара (25. јануар, по старом календару) и Свети Јован Златоуст 9. фебруара (27. јануара, по старом календару).

ТРОПАР (глас 4): Јако апостолов јединоравнији и всељенија Учитељије, Владику всјех молите, мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост.

Српски народни, државни и верски празници
јануар:	1. Нова година, 5. Туциндан, 6. Бадњи дан, 7. Божић, 9. Стевањдан, 14. Српска Нова година, Васиљевдан, 19. Богојављење, 20. Јовањдан, 27. Савиндан
фебруар:	14. Тривундан, 15. Сретење
март:	8. Дан жена, 22. Младенци
ускршњи празници*:	Врбица, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Ускрс, Спасовдан, Тројице
април:	7. Благовести
мај:	1. Уранак, 6. Ђурђевдан, 8. Марковдан, 14. Јеремијин дан
јун:	28. Видовдан
јул:	7. Ивањдан, 12. Петровдан, Павловдан
август:	2. Илиндан, 9. Свети Пантелија, 15. Стевањдан, 19. Преображење, 28. Велика Госпојина
септембар:	11. Усечење, 21. Мала Госпојина, 27. Крстовдан
октобар:	12. Михољдан, 19. Томиндан, 20. Срђевдан, 27. Света Петка, 31. Лучиндан
новембар:	8. Митровдан, 14. Врачеви, 16. Ђурђиц, 21. Аранђеловдан, 24. Мратиндан
децембар:	4. Ваведење, 19. Никољдан, Детињци, Материце, Оци (или Очеви)