Свети Јован (Медовски)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Свети Јован
Shëngjin

Свети Јован - лука
Свети Јован - лука

Основни подаци
Држава Застава Албаније Албанија
Област Љеш
Становништво
Становништво (2001) 3.764
Положај
Координате 41°48′36″N 19°34′60″E / 41.81.70, 19.5833
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Свети Јован на мапи Албаније
{{{alt}}}
Свети Јован
Свети Јован на мапи Албаније
Остали подаци
Позивни број +355 (0) 281
Регистарска ознака LE


Координате: 41° 48′ 36" СГШ, 19° 34′ 60" ИГД

Свети Јован или Свети Јован Медовски (алб. Shëngjin, итал. San Giovanni di Medua, понекад само Медово) је приморски лучки град и средиште истоимене општине у Љешкој области, у северној Албанији. У граду се налази значајна истоимена лука на обали Јадранског мора.

Историја[уреди]

Насеље на подручју данашњег Светог Јована се први пут спомиње у антици као лука коју су користили становници оближњег Лиса (Lissus; данашњи Љеш). Према предању, управо је ту луку искористио римски војсковођа Јулије Цезар када се 48. п. н. е. за време грађанског рата искрцао на Балкан, при чему су његове трупе успешно умакле надмоћној помпејанској морнарици. Сам град се под именом Свети Јован Медовски први пут помиње 1333. године. После отоманског освајања Албаније, важност луке је опала, јер је највећи део трговине усмерен ка оближњем Улцињу.

У Првом балканском рату, црногорска и српска војска су привремено заузеле град, очекујући његово припајање Србији или Црној Гори после рата.[1] 12. марта 1913. у луци се десио трагичан инцидент када је конвој бродова са српским трупама које су морем транспортоване из Солуна да појачају опсаду Скадра пресрела турска крстарица Хамидија. Том приликом је потопљено неколико бродова, а најмање стотину српских војника се удавило.[2]

20. марта 1913. године Конференција амбасадора Великих сила у Лондону је одлучила да Свети Јован дефинитивно остаје Албанији.[3]

У време комунистичке Албаније се у Светом Јовану Медовском налазила главна војна база, а на плажама су саграђени бројни бункери који данас служе као туристичка атракција.

2009. године Влада Албаније је најавила да ће дозволити Косову да користи ову јадранску луку у комерцијалне сврхе.[4]

Градоначелник је Салвадор Качај, а владајућа странка Национална Алијанса „Арбноре“.

Извори[уреди]


Спољашње везе[уреди]