Свети Иларије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хиротонија Светог Иларија

Свети Иларије (фр. Hilaire de Poitiers; 315367) је хришћански светитељ и учитељ цркве. Био је епископ поатијски и истакнути богослов запада. Због свог чврстог став у борби против Аријеве јереси, прозван је „Атанасије Запада“ (Атанасије Александријски).

Према Јерониму Стридонском, рођен је у граду Поатјеу у Аквитанији у другој деценији IV века. Потекао је из племићке породице, тако да је добио класично образовање, и у младости се посветио проучавању филозофије. По предању читање Новог завета, посебно Јеванђеља по Јовану, га је инспирисала да се крсти и прими хришћанство.

Године 350. изабран је за епископа у родном граду, иако је до тада у браку. У спору око Аријевог учења одлучно је стао на страну Атанасије Александријски, и активно се супротставио Аријевој јереси. Због тога је био протеран, од стране цара Констанција II, у Малу Азију.

У периоду од 356. до 359, Иларијев најзначајнији богословски рад је расправа „О Тројству“, посвећена доказу о божанству Сина, затим есеј „О саветима“.

Године 360. Иларије је затражио од цара Констанца дозволу да учествује у новом Цариградском сабору али му је он то одбио. Ипак, 361. године Иларију је дозвољено да се врати у Галију, где је наставио своју борбу против Аријеве и других јереси.

Свети Иларије је умро 13. јануара 367. године.

Православна црква прославља светог Иларија 14. јануара по јулијанском календару.

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Орлов А. П. Тринитарные воззрения Илария Пиктавийского. Сергиев Посад, 1908.
  • Орлов А. П. Христология Илария Пиктавийского в связи с обзором христологических учений II—IV в. Сергиев Посад, 1909.

Спољашње везе[уреди]