Свети Никола (Македонија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Свети Никола (вишезначна одредница).
Свети Никола
мк. Свети Николе

Свети Никола - средиште града
Свети Никола - средиште града

Основни подаци
Држава Застава Републике Македоније Македонија
Општина Свети Никола
Становништво
Становништво (2002) 13.746
Положај
Координате 41°52′32″N 21°57′25″E / 41.87546203363038, 21.956868961905265
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 300 m
Свети Николамк. Свети Николе на мапи Републике Македоније
{{{alt}}}
Свети Никола
мк. Свети Николе
Свети Никола
мк. Свети Николе на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 2220
Позивни број 032
Регистарска ознака ST


Координате: 41° 52′ 32" СГШ, 21° 57′ 25" ИГД

Свети Никола (мк. Свети Николе) је град у Републици Македонији, у средишњем делу државе. Свети Никола је седиште истоимене општине Свети Никола, као и северног дела Овчег поља.

Природне одлике[уреди]

Град Свети Никола се налази на у средишњем делу Републике Македоније. Град је на је 30 km северозападно од Штипа, а на 60 km источно од Скопља, главног града државе.

Рељеф: Свети Никола се сместио у области Овче поље. Овче поље је пространо поље, које је данас добро обрађено. Западно од града издиже се Градиштанска Планина, а источно Манговица. Надморска висина града је око 300 м.

Клима: У Светом Николи влада блажи облик умерено континенталне климе (жарка лета).

Воде: Кроз Светог Николу протиче пар потока и речица, сви у сливу реке Брегалнице. Од њих је највећа Светониколска река.

Историја[уреди]

назив града постоји од његовог зачетка. Ту је 1292. изграђена црква Светог Николе, у то време највећа од 42 цркве у крају. За њу се везује легенда о чудотворном исцељењу Стефана Дечанског:

Викицитати „И на Овчем Полѣ свети Никола очи ѣму дарова въ црьквi ...“
({{{2}}})

Место је од тада познато по имену Свети Никола. Ово име се појављује и на даровници браће Дејановића из 1378., којим се ово место поклања манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори.

Средином 19. века почела је да се развија чаршија и да расте удео словенског живља у насељу. Почетком 20. века насеље је било мешовито словенско-турско насеље.

За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.

1912. године Ђевђелија се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

Главни градски трг

Свети Никола је према последњем попису из 2002. године имала 13.746 становника.

Национални састав по попису из 2002. године био је:[1]

Попис 2002.
Македонци
  
13,367 97,24%
Власи
  
149 1,08%
Турци
  
80 0,58%
Роми
  
72 0,52%
Срби
  
52 0,37%
Бошњаци
  
1 0,00%
остали
  
25 0,18%
укупно: 13.746

Привреда[уреди]

Становништво се претежно бави земљорадњом, а од индустрије заступљена је прехрамбена, текстилна и индустрија грађевинских материјала. Од пољопривредних култура најзаступљеније су: житарице, индустријско биље, и виноградарске културе.

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Свети Никола (Македонија)