Свети Никола (Македонија)
-
- Друга значења су пописана у чланку Свети Никола (вишезначна одредница).
| Свети Никола мк. Свети Николе |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Македонија |
| Општина | Свети Никола |
| Становништво | |
| Становништво (2002) | 13.746 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 300 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 2220 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | ST |
Координате: 41° 52′ 32" СГШ, 21° 57′ 25" ИГД
Свети Никола (мк. Свети Николе) је град у Републици Македонији, у средишњем делу државе. Свети Никола је седиште истоимене општине Свети Никола, као и северног дела Овчег поља.
Садржај |
Природне одлике [уреди]
Град Свети Никола се налази на у средишњем делу Републике Македоније. Град је на је 30 km северозападно од Штипа, а на 60 km источно од Скопља, главног града државе.
Рељеф: Свети Никола се сместио у области Овче поље. Овче поље је пространо поље, које је данас добро обрађено. Западно од града издиже се Градиштанска Планина, а источно Манговица. Надморска висина града је око 300 м.
Клима: У Светом Николи влада блажи облик умерено континенталне климе (жарка лета).
Воде: Кроз Светог Николу протиче пар потока и речица, сви у сливу реке Брегалнице. Од њих је највећа Светониколска река.
Историја [уреди]
назив града постоји од његовог зачетка. Ту је 1292. изграђена црква Светог Николе, у то време највећа од 42 цркве у крају. За њу се везује легенда о чудотворном исцељењу Стефана Дечанског:
„И на Овчем Полѣ свети Никола очи ѣму дарова въ црьквi ...“
Место је од тада познато по имену Свети Никола. Ово име се појављује и на даровници браће Дејановића из 1378., којим се ово место поклања манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори.
Средином 19. века почела је да се развија чаршија и да расте удео словенског живља у насељу. Почетком 20. века насеље је било мешовито словенско-турско насеље.
За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.
1912. године Ђевђелија се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.
Становништво [уреди]
Свети Никола је према последњем попису из 2002. године имала 13.746 становника.
Национални састав по попису из 2002. године био је:[1]
| Попис 2002. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Македонци | 13,367 | 97,24% | ||
| Власи | 149 | 1,08% | ||
| Турци | 80 | 0,58% | ||
| Роми | 72 | 0,52% | ||
| Срби | 52 | 0,37% | ||
| Бошњаци | 1 | 0,00% | ||
| остали | 25 | 0,18% | ||
| укупно: 13.746 | ||||
Привреда [уреди]
Становништво се претежно бави земљорадњом, а од индустрије заступљена је прехрамбена, текстилна и индустрија грађевинских материјала. Од пољопривредних култура најзаступљеније су: житарице, индустријско биље, и виноградарске културе.
Збирка слика [уреди]
-
Средиште Светог Николе
-
Звоник градске цркве
-
Споменик посвећен НОБ-у
-
Народни музеј у Светом Николи
Референце [уреди]
- ^ Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци, Приступљено 24. 4. 2013.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
| Насељена места општине Свети Никола |
|---|
|
Свети Никола • Алакинце • Амзабегово • Арбасанци • Богословец • Буриловци • Горње Ђуђанце • Горње Црнилиште • Горобинци • Делисинци • Доње Ђуђанце • Доње Црнилиште • Ерџелија • Кадрифаково • Кнежје • Крушица • Макреш • Малино • Мездра • Мечкујевци • Мустафино • Немањица • Орел • Павлешенци • Патетино • Пеширово • Преход • Ранчинци • Сопот • Стануловци • Стањевци • Стројиманци • Трстеник |
