Свети Стефан (острво)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Свети Стефан

Свети Стефан
Свети Стефан

Основни подаци
Држава Застава Црне Горе Црна Гора
Општина Општина Будва
Становништво
Становништво (2003) 411
Положај
Координате 42°15′13″N 18°53′17″E / 42.253666, 18.888166
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 231 m
Свети Стефан на мапи Црне Горе
{{{alt}}}
Свети Стефан
Свети Стефан на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број 85315
Позивни број 033
Регистарска ознака BD


Координате: 42° 15′ 13" СГШ, 18° 53′ 17" ИГД


Свети Стефан је насеље недалеко од Будве. Свети Стефан је данас повезан са копном уским земљоузом. Ово острво представља најлуксузније љетовалиште у Црној Гори и једно од најлуксузнијих летовалишта на Јадранском мору. Према попису из 2003. било је 411 становника (према попису из 1991. било је 421 становника).

Историја[уреди]

Према предању, на острву Свети Стефан, у каснијим вековима културно-историјском средишту Паштровића, саграђена је тврђава 1442. године, када је и насељена првим становницима. Тврђава је била опасана зидинама да би се у њима могле склањати породице из околних села пред најездом Турака и гусара. По легенди, насеље је настало послије турске опсаде града Котора, када су Паштровићи одлучили да масовно, са око хиљаду људи, притекну у помоћ овом граду. Паштровићи и Которани су извојевали победу над Турцима. На повратку из борбе, у близини плаже Јаз, недалеко од Старог града (Будве) уочили су преостале турске галије. Одлучили су се на поновни напад и задобили богат плен. Од заробљеног плена подигнута је тврђава, са по једном кућом за свако од дванаест паштровских племена. Овој утврђеној насеобини дали су име Свети Стефан, по имену цркве Св. Стефана (посвећена архиђакону Стефану Првомученику) која је на том мјесту била саграђена у време Немањића. На Светом Стефану, на тераси изнад улазних врата, паштровски суд је деценијама делио правду и решавао спорове, па је оно названо „мјесто од правде“ (сто од правде) или „банкада“. Овим судом су се Паштровићи посебно поносили, а водио је порекло још од 1266. године и краља Стефана Првовјенчаног, који га је и одобрио. Најстарији писани извор у коме се помиње паштровски збор потиче из 1431. године када су Паштровићи, због опасности од Турака, већ били добровољно ушли у састав Млетачке републике (уговором у Дробном пијеску, од 04. априла 1423. године, свечано потврђеним у Венецији, 1424. године).

На Светом Стефану се налазе три мање цркве: црква Свети Стефан, по којој је острво добило име, а налази се на најузвишенијем дијелу острва; црква Александра Невског, а најмања, посвећења Преображењу, налази се на самом улазу у градић, који је уским насипом спојен са копном.

Због свог погодног положаја Свети Стефан је био трговински и саобраћајни центар Паштровића. Поседовао је велики стратегијско-трговачки значај у време Млетачке републике и живе трговине са Венецијом. Место је почело лагано да губи значај крајем 19. вијека, када се становништво, махом рибарско, почело исељавати. Потпуно исељавање извршено је 1955. године, када је острво комплетно адаптирано и претворено у „град-хотел“. Улице, зидови, кровови, фасаде кућа, задржале су оригинални облик, а унутрашњост кућа добила је најсавременији хотелски комфор. Једна од вила, смештена уз саму обалу земљоуза који острво повезује са копном, Вилла „Монтенегро“, награђена је 2006. године престижном „Фиве Старс Диамонд“ наградом коју додељује америчка Академија угоститељских наука за врхунски квалитет услуга. и једина је која носи пет звездица.[1]


Међу познатим личностима и државницима који су боравили на Светом Стефану су Ла Пасионарија, бројни совјетски маршали: Тимошенко, Грецко, Кириљенко, Јакубовски, књижевници Малро, Моравија, совјетски космонаути предвођени Гагарином, грчки композитор Микис Теодоракис, филмске звијезде: Софија Лорен, Моника Вити, Марина Влади, Кирк Даглас, Сергеј Бондарчук, Силвестер Сталоне. На Светом Стефану је 1992. одигран меч између шахиста Бобија Фишера и Бориса Спаског. За Фишером је, под изговором кршења санкција које су тада биле уведене Савезној Републици Југославији, била расписана међународна потерница.

Демографија[уреди]

У насељу Свети Стефан живи 317 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,8 код мушкараца и 38,1 код жена). У насељу има 123 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,34.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 42 [2]
1953. 60
1961. -
1971. -
1981. -
1991. 421 416
2003. 420 411
2011. {{{п2011}}}
Етнички састав према попису из 2003.[3]
Срби
  
256 62,28%
Црногорци
  
109 26,52%
Муслимани
  
7 1,70%
Хрвати
  
6 1,45%
Мађари
  
2 0,48%
Албанци
  
2 0,48%
Руси
  
1 0,24%
Македонци
  
1 0,24%
Југословени
  
1 0,24%
непознато
  
3 0,72%


Референце[уреди]

  1. ^ Five Star Diamond Award ((sr))
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Свети Стефан (острво)