Свети Стефан (острво)
| Свети Стефан |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Црна Гора |
| Општина | Општина Будва |
| Становништво | |
| Становништво (2003) | 411 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 231 m |
 Свети Стефан
Свети Стефан на мапи Црне Горе
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 85315 |
| Позивни број | 033 |
| Регистарска ознака | BD |
Координате: 42° 15′ 13" СГШ, 18° 53′ 17" ИГД
Свети Стефан је насеље недалеко од Будве. Свети Стефан је данас повезан са копном уским земљоузом. Ово острво представља најлуксузније љетовалиште у Црној Гори и једно од најлуксузнијих летовалишта на Јадранском мору. Према попису из 2003. било је 411 становника (према попису из 1991. било је 421 становника).
Садржај |
Историја [уреди]
Према предању, на острву Свети Стефан, у каснијим вековима културно-историјском средишту Паштровића, саграђена је тврђава 1442. године, када је и насељена првим становницима. Тврђава је била опасана зидинама да би се у њима могле склањати породице из околних села пред најездом Турака и гусара. По легенди, насеље је настало послије турске опсаде града Котора, када су Паштровићи одлучили да масовно, са око хиљаду људи, притекну у помоћ овом граду. Паштровићи и Которани су извојевали победу над Турцима. На повратку из борбе, у близини плаже Јаз, недалеко од Старог града (Будве) уочили су преостале турске галије. Одлучили су се на поновни напад и задобили богат плен. Од заробљеног плена подигнута је тврђава, са по једном кућом за свако од дванаест паштровских племена. Овој утврђеној насеобини дали су име Свети Стефан, по имену цркве Св. Стефана (посвећена архиђакону Стефану Првомученику) која је на том мјесту била саграђена у време Немањића. На Светом Стефану, на тераси изнад улазних врата, паштровски суд је деценијама делио правду и решавао спорове, па је оно названо „мјесто од правде“ (сто од правде) или „банкада“. Овим судом су се Паштровићи посебно поносили, а водио је порекло још од 1266. године и краља Стефана Првовјенчаног, који га је и одобрио. Најстарији писани извор у коме се помиње паштровски збор потиче из 1431. године када су Паштровићи, због опасности од Турака, већ били добровољно ушли у састав Млетачке републике (уговором у Дробном пијеску, од 04. априла 1423. године, свечано потврђеним у Венецији, 1424. године).
На Светом Стефану се налазе три мање цркве: црква Свети Стефан, по којој је острво добило име, а налази се на најузвишенијем дијелу острва; црква Александра Невског, а најмања, посвећења Преображењу, налази се на самом улазу у градић, који је уским насипом спојен са копном.
Због свог погодног положаја Свети Стефан је био трговински и саобраћајни центар Паштровића. Поседовао је велики стратегијско-трговачки значај у време Млетачке републике и живе трговине са Венецијом. Место је почело лагано да губи значај крајем 19. вијека, када се становништво, махом рибарско, почело исељавати. Потпуно исељавање извршено је 1955. године, када је острво комплетно адаптирано и претворено у „град-хотел“. Улице, зидови, кровови, фасаде кућа, задржале су оригинални облик, а унутрашњост кућа добила је најсавременији хотелски комфор. Једна од вила, смештена уз саму обалу земљоуза који острво повезује са копном, Вилла „Монтенегро“, награђена је 2006. године престижном „Фиве Старс Диамонд“ наградом коју додељује америчка Академија угоститељских наука за врхунски квалитет услуга. и једина је која носи пет звездица.[1]
Међу познатим личностима и државницима који су боравили на Светом Стефану су Ла Пасионарија, бројни совјетски маршали: Тимошенко, Грецко, Кириљенко, Јакубовски, књижевници Малро, Моравија, совјетски космонаути предвођени Гагарином, грчки композитор Микис Теодоракис, филмске звијезде: Софија Лорен, Моника Вити, Марина Влади, Кирк Даглас, Сергеј Бондарчук, Силвестер Сталоне. На Светом Стефану је 1992. одигран меч између шахиста Бобија Фишера и Бориса Спаског. За Фишером је, под изговором кршења санкција које су тада биле уведене Савезној Републици Југославији, била расписана међународна потерница.
Демографија [уреди]
У насељу Свети Стефан живи 317 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,8 код мушкараца и 38,1 код жена). У насељу има 123 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,34.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено.
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2003.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 256 | 62,28% | ||
| Црногорци | 109 | 26,52% | ||
| Муслимани | 7 | 1,70% | ||
| Хрвати | 6 | 1,45% | ||
| Мађари | 2 | 0,48% | ||
| Албанци | 2 | 0,48% | ||
| Руси | 1 | 0,24% | ||
| Македонци | 1 | 0,24% | ||
| Југословени | 1 | 0,24% | ||
| непознато | 3 | 0,72% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 3 | ||
| 80+ | 2 | 5 | ||
| 75-79 | 5 | 4 | ||
| 70-74 | 11 | 2 | ||
| 65-69 | 14 | 17 | ||
| 60-64 | 6 | 12 | ||
| 55-59 | 13 | 8 | ||
| 50-54 | 15 | 21 | ||
| 45-49 | 13 | 16 | ||
| 40-44 | 10 | 11 | ||
| 35-39 | 12 | 16 | ||
| 30-34 | 14 | 18 | ||
| 25-29 | 16 | 16 | ||
| 20-24 | 16 | 13 | ||
| 15-19 | 13 | 15 | ||
| 10-14 | 17 | 8 | ||
| 5-9 | 9 | 16 | ||
| 0-4 | 12 | 12 | ||
| просек | 18 | 3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 160 | 51 | 99 | 4 | 2 | 4 |
| Женски | 177 | 42 | 102 | 20 | 4 | 9 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 71 | - | - | - | 2 | - | 1 | 4 | 44 | 8 |
| Женски | 56 | - | - | - | 2 | 1 | - | 8 | 28 | 4 |
| Оба | 127 | - | - | - | 4 | 1 | 1 | 12 | 72 | 12 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 2 | 1 | - | 2 | 2 | - | - | 4 | |
| Женски | 1 | 2 | 5 | 2 | - | 3 | - | - | - | |
| Оба | 2 | 4 | 6 | 2 | 2 | 5 | - | - | 4 |
Референце [уреди]
- ^ Five Star Diamond Award ((sr))
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488
Спољашње везе [уреди]
- Discover Montenegro - информације о Светом Стефану.
- Свети Стефан
- Свети Стефан смештај
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
|
|||||
Литература [уреди]
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6
