Свети синод Руске православне цркве
Свети синод Руске православне цркве (рус. Священный Синод Русской православной церкви) управни је орган Руске православне цркве у периоду између два засједања Архијерејског сабора.
Садржај |
Састав [уреди]
Састоји се од предсједника — патријарха московског и све Русије (или мјестобљуститеља) и од девет сталних и пет привремених чланова — епархијских архијереја.[1]
Стални чланови су:
- по катедри:
- митрополит кијевски и све Украјине;
- митрополит санктпетербуршки и ладошки;
- митрополит крутицки и коломенски;
- митрополит мински и слуцки, патријархов егзарх све Бјелорусије;
- митрополит кишињевски и све Молдавије;
- митрополит астанајски и казахстански;
- митрополит средњоазијски;
- по дужности:
- предсједник Одсјека спољних црквених веза;
- управник послова Московске патријаршије.
Засједања [уреди]
Свети синод у току године има своја два засједања: љетње (март—август) и зимско (септембар—фебруар). Засједања Светог синода заказује и предсједава им патријарх московски и све Русије (или мјестобљуститељ).
У посебним случајевима, Свети синод мора имати кворум од 2/3 његових чланова. Сваки присутни члан Светог синода је дужан да гласа и не може бити уздржан. Секретар Светог синода је управник послова Московске патријаршије. Секретар је одговоран за припрему свих потребних материјала за сједницу Синода и за вођење записника.
