Светлана Поровић Михајловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Светлана Поровић Михајловић
Светлана Поровић Михајловић
Лични подаци
Датум рођења(1959-06-01)1. јун 1959.(64 год.)
Место рођењаСкопље, ФНР Југославија
Књижевни рад
Најважнија делаСлатки мирис дуда
Последња тачка за кружницу
Танго није дељив са три
На чајанки код Белог Зеца
Тајна Јулијане Бељански
Ходници жути, пурпурни, плави

Светлана Поровић Михајловић (Скопље, 1959) српска је књижевница. Пише прозу, есеје, ауторске чланке, коментаре, објављује и у књижевној периодици, магазинима, дневним новинама.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 1. јуна 1959. године у Скопљу, са четири године сели се за Задар (Хрватска), а од 1966. године у Београд. Завршила је основну школу „Вук Караџић“, Пету београдску гимназију и музичку школу „Станковић“ (одсек виолончело). Играла је балет, глумила у дечјим позоришним трупама, певала у хору „Колибри“, хору Дома пионира Београда и тренирала атлетику у „Црвеној звезди“.

Након дипломирња на Грађевинском факултету у Београду, 1984. године, дуго година се бавила пројектовањем. Почетком деведесетих прелази у IT сектор. У периоду 1994-1995. године управља предузећем за производњу ветеринарских уређаја и опреме. Године 1996. оснива сопствено предузеће, које се бавило и независвном ТВ и видео продукцијом. По објављивању другог романа, у потпуности се посвећује књижевном и културном раду.

Од средине деведесетих активно сарађује са особама са инвалидитетом, њиховим удружењима и организацијама. Учествовала је у транскрипцијама филмова за слепе. У периоду 2009-2010. године, координатор је програмских активности, аутор бројних програма и културних вечери у Радионици Интеграције. Са групом колега уметника, 2011. године, покреће добровољно, непрофитно удружење Културно друштво „Стварајмо заједно“. Председник је Управног одбора Друштва од оснивања.[1]

Била је члан уредништва Sampark Journal of Global Understanding (2007), Калкута (Индија), за зборник посвећен Србији. Живи у Београду, удата је и мајка двоје деце, има и унуку. Говори енглески језик.

Романи су били номиновани за НИН-ову награду, награду „Меша Селимовић“, као и у најужем избору за награду „Женско перо“. Били су на листама најчитанијих књига по евиденцији Народне библиотеке Србије. Члан је Српског књижевног друштва. [2]

Објављена и изведена дела[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

Сва три романа у звучном запису налазе се у библиотеци Савеза слепих Србије; на иницијативу удружења слепих „Хомер“, ауторка је сама прочитала роман Танго није дељив са три. Романе је промовисала и у Српском друштву у Лондону.

Књиге прича[уреди | уреди извор]

Приче[уреди | уреди извор]

  • Свађа, одломак из романа у настајању, Кораци (свеска 7-8, 2004)
  • Плави коверат, Повеља (3/2004)
  • Једно зимско јутро у Београду, одломак из романа, Базар (7. октобар 2005.)
  • Петлски арпеђо, Кораци (свеска 1-2, 2006.)
  • Муке око карактера, Новости (10. децембар 2006)
  • Закаснели плам, Новости (2. децембар 2007)
  • Погрешан џеп, Књижевни магазин (број 121-123, јул-септембар 2011)
  • Нека те, жено!, Књижевни магазин (број 147-140, септембар-новембар 2013)

Чланци и есеји[уреди | уреди извор]

  • Серија од деветнаест ауторских чланака уз поновљена издања романа Прохујало са вихором (Маргарет Мичел), Љубавник леди Четерли (Дејвид Лоренс) и Погледај дом свој, анђеле (Томас Вулф), који су штампани у оквиру библиотеке „Миленијум“, „Вечерње новости“, Београд (март-мај 2006)
  • SPITEFUL SAILBOAT ON THE STORMY SEAS, A Glance at the position of female writers in Serbia, esej („SAMPARK Journal of Global Understanding“, No 9, SERBIA, Callcuta and New Delhi (2007))
  • Пркосан чун на ветровитом мору, Осврт на положај жена писаца у Србији, есеј, „Летопис матице српске“, Нови Сад (2007) COBISS.SR 226638343

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

  • Ходници жути, пурпурни, плави, у режији Соње Вукићевић, Радионица Интеграције (2009). Учествују: слепе и слабовиде особе Недељка Ложајић, Љиљана Трбулин, Зорица Трифуновић, Светлана Гогић, Весна Несторовић/Весна Радуловић, Стефан Пантић и глумац Небојша Дугалић.[5]

Аутор је и приређивач текста за представу, који је настао на основу личних исказа и поезије учесника. Током сезона 2009-2010, учествовала је у организовању и реализацији представе на редовном репертоару Радионице Интеграције, као и у извођењима на 43. БИТЕФ-у (2009), БИБЛИОНЕТ-у, у Пожаревцу (2010), Синагоги у Новом Саду (2010), на 57. МЕSS-у, у Сарајеву (2010), у Народном позоришту, у Лесковцу (2010), позоришту „Бора Станковић“, у Врању (2010).

Радиофонска остварења[уреди | уреди извор]

  • Пре подне једног петла, радио драма (2007)
  • Бајке за лаку ноћ, „Звучна библиотека за децу“, на CD-овима, Културно друштво „Стварајмо заједно“, где је била уредник, продуцент и коредитељ издања:

Литература о писцу[уреди | уреди извор]

  • „Сетна лепота“, Драган Богутовић, Вечерње новости (1. август 1999.)
  • „Књига којој предвиђају успех“, Политика (13. август 1999.)
  • „Тражење и губљење“, Зоран Богнар, Борба (9. септембар 1999.)
  • „Слатки мирис дуда“, Зоран Богнар, Београдске новине (8. октобар 1999.)
  • „Књиге преслишавају читаоце“, В. Церовић, Политика експрес (24. новембар 1999.)
  • „Сатирична пера анјубојитија“, С. Тодоровић, Политика (6. децембар 1999.)
  • „Елегијска прича о детињству“, Славица Марковић, Тимок (17. децембар 1999.)
  • „Слатки мирис дуда и у Лондону“, Т. Н. П., Борба (16. март 2000.)
  • „Билтен“, Српско друштво, Лондон, (број 17, март 2000.)
  • „Прича о љубави и њеном ућуткивању“, Здравко Крстановић, Политика експрес (1. август 2000.)
  • „Роман са шест руку“, Милосав Буца Мирковић, Илустрована Политика (19. август 2000.)
  • „Метафора нашег страдања“, Данас (26. септембар 2000.)
  • „Суочавање или бекство“, Милосав Мирковић Буца, Илустрована политика (20. октобар 2001.)
  • „Шта читати поново“, Глас јавности (21. октобар 2001.)
  • „Роман о новим особењацима – Последња тачка за кружницу“, С. И., Експрес (26. октобар 2001.)
  • „Са књигом у првом лицу једнине“, М. Д. и Танјуг, Јутарње новине (26. октобар 2001.)
  • „Прогутати комадић живота“, Оливера Ђурђевић, Глас јавности (28. октобар 2001.)
  • „Тридесет романа у ширем избору“, НИН (27. децембар 2001.)
  • „Последња тачка за кружницу“, В. Рајковић, Тимок (28. децембар 2001.)
  • „Десет романа у ужем избору“, НИН (3. јануар 2002.)
  • „Оглашавање нове наде“, Зоран Богнар, Борба (7. фебруар 2002.)
  • „'Женско перо' – шест наслова у најужем избору“, Базар (17. мај 2002.)
  • „Нека победи најбоља књига“, Базар (24. мај 2002.)
  • „'Женско перо' Еви Рас – одлучиле нијансе“, Базар (31. мај 2002.)
  • „Замке историје“, Ненад Шапоња, Политика (1. јун 2002.)
  • „Билтен“, Српско друштво, Лондон (број 26, септембар 2002.)
  • „Савремена женска књижевност у Србији“, Васа Павковић, Данас (7-8. август 2004.)
  • „Танго на Сајму“, Т. Њ., Блиц (18. октобар 2004.)
  • „Хитови домаћи, хитови страни“, А. Ц., Политика (19. октобар 2004.)
  • „Гојко Тешић вам препоручује“, Данас (19. октобар 2004.)
  • „Танго није дељив са три“, Радован Бели Марковић, Блиц (3. новембар 2004.)
  • „Српски танго у кавезу“, Милорад Павловић, Блиц (6. новембар 2004.)
  • „Препоручујемо романе Народне књиге“, НИН (11. новембар 2004.)
  • „Танго није дељив са три“, А. Н., Политика (24. новембар 2004.)
  • „Роман о идеалима и истини“, М. В., Политика (26. новембар 2004.)
  • „Последња тачка за кружницу“, Леа (26. новембар 2004.)
  • „Осамнаест романа у ширем избору“, НИН (6. јануар 2005.)
  • „Књижевни критичари бирају књигу године“, Милета Аћимовић Ивков, Новости (11. фебруар 2005.)
  • „Књижевни критичари бирају књигу године“, Јасмина Тонић, Новости (18. фебруар 2005.)
  • „Најпродаваније књиге у протеклој недељи“, Политика (7. март 2005.)
  • „'Женско перо' – ужи избор“, Базар (22. април 2005.)
  • „Досије Тања“, С. Лукић, Базар (26. август 2005.)
  • „Једно зимско јутро у Београду“, Базар (7. октобар 2005.)
  • „Писање као градбеништво“, Д. Грујић, Глас Подриња (6. јули 2006.)
  • „Најчитаније књиге“, Д. Н., Тамнавске новине (18. јануар 2006.)
  • „На чајанки код Белог Зеца“, М. В., Политика (29. септембар 2006)
  • „Слобода“, Весна Тријић, Блиц (21. новембар 2006.)
  • „'Женско перо' – ужи избор“, Базар (20. април 2007.)
  • „Најбољи мелем“, Драган Богутовић, Новости (16. децембар 2007.)
  • „О другом и различитом“, Васа Павковић, Бестселер (7. новембар 2008.)
  • „Еволутивно сазревање“, Мила Милосављевић, Глас јавности (15. новембар 2008.)
  • „Тајна Јулијане Бељански“, Милета Аћимовић Ивков, Блиц (? 2008.) – додатак Свет књиге, број 38
  • „Минуло доба“, Драган Богутовић, Новости (24. децембар 2008.)

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]