Светлосна терапија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Примена светлосне терапије за лечење жутице код новорођенчета

Светлосна терапија или фототерапија је метода која се примењује у естетској и медицинској козметици. Употреба светлосних зрака у терапеутске сврхе датира из древних времена. Још пре неколико миленијума су људи схватали да постоји веза између светлости и биолошких процеса у организмима живих бића. У старом Египту, сунчева светлост је коришћена у медицинске сврхе, док је нешто касније у античкој Грчкој, Хипократ описао употребу сунчевих зрака у лечењу неких органских поремећаја и болести (метод познат као хелиотерапија).

Светлост, и то на тачно одређеним таласним дужинама светлосног спектра, позитивно утиче на метаболички статус ткива тако што убрзава енергетске процесе унутар ћелије и стимулише њену регенерацију. Енергетски статус сваке ћелије првенствено зависи од присуства аденозин трифосфата. Бројна научна истраживања у области светлосне терапије су показала да светлост стимулише производњу ове материје унутар ћелије и побољшава локалну циркулацију, помажући снабдевање ткива хранљивим материјама, и елиминацију штетних материја. То доводи до убрзане обнове ткива и његове ревитализације. На овај начин, светлост утиче на имунитет кожног ткива и стимулише организам у борби против разних облика инфламаторних (запаљенских) реакција коже.

При сунчању се користи UV спектар. Дејство UV зрака зависи од следећих фактора:

  1. дебљине ваздушног слоја
  2. надморске висине (веће је дејство UV зрака на планини него на мору)
  3. влажности ваздуха
  4. годишњег доба
  5. облачности
  6. загађености ваздуха
  7. доба дана

Најважнији принцип у хелиотерапији јесте постепеност, а то је да се сунчање сваког дана продужава за 5 минута. Време сунчања је од 09:00-11:00 и од 15:00-18:00 h. При сунчању се саветује малој деци и старијим особама да се не излажу сунцу и да после јела се не сме излазити на сунце 2 h.

Примена у медицини[уреди]

Светлосна терапија се примењује у третману кожних обољења, као што су лупус, псоријаза, акне, ожиљци и др.

Примена светлосне терапије подразумева постојање вештачког извора светлости који емитује зраке видљивог или невидљивог дела спектра (ултра-љубичаста и инфрацрвена светлост). Овако изоловани, светлосни зраци продиру кроз кожу у ткиво, на које утичу на различите начине у зависности од таласне дужине. Управо избором одговарајуће таласне дужине, у кожи се изазивају само жељени ефекти.

У оквиру светлосне терапије постоји и примена боја. Свака боја поседује одређени стимуланс. Боје које се користе у светлосној терапији у сауни су: плава, црвена, жута и зелена.

Биолошко и физиолошко дејство хелиотерапије[уреди]

Биолошко дејство[уреди]

Код хелиотерапије имамо комплетно дејство светлосних зрака уз дејство климатских фактора. Дејство UV зрака је хемијско, јеr долази до распадања протеина и ствара се хистамин. Хистамин на крвне судове делује тако што их шири (вазодилатација). Препоручљиво се излагати UV зрацима уз спортске игре јер тако организам најбоље користи UV зраке. Поред ставрања хистамина долази и до мењања крвене слике.

Физиолошко дејство[уреди]

Огледа се у јачању организама. Подиже се његова одбрамбена способност, побоњшава сан и апетит, замор изчезава, побољшава се чврстина коже, повећава се размена гасова, продубљује дисање, повећава се проценат хемоглобина, леукоцита и еритроцита.

Индикације и контраиндикације за хелиотерапију[уреди]

  • Индикације: поремећај метаболизма калцијума и фосфора (рахитис, успорено окоштавање), реконвалесцентна стања, анемије, атоничне ране, фистуле код ТБЦ костију, остеомијелитис, туберкулоза плућа, ванзглобни реуматизам, кожна обољења, гинеколошка обољења.
  • Контраиндикације: органска обољења ЦНС-а, фебрилна стања, малигни тумори, артеросклероза тежег степена, висок крвни притисак, кахексија, декомпезације срца, бубрега и јетре, фотосензбилизација, фотодерматозе, крварења и склоност ка крварењу.

Референце[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).