Светозар Глигорић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светозар Глигорић

Светозар Глигорић 1961. године
Светозар Глигорић 1961. године

Датум рођења 2. фебруар 1923.
Место рођења Београд (Краљевина СХС)
Датум смрти 14. август 2012.
Место смрти Београд (Србија)
Држава Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Застава Србије Србија
Титула велемајстор
ФИДЕ број 900400
ФИДЕ рејтинг 2447[1] (април 2008.[2])

Светозар Глигорић-Глига (Београд, 2. фебруар 1923Београд, 14. август 2012) био је један од најпознатијих српских шаховских велемајстора.

Биографија[уреди]

Освојене медаље
Шах
Шаховске олимпијаде
Злато 1950. Дубровник екипно
Бронза 1952. Хелсинки екипно
Бронза 1954. Амстердам екипно
Сребро 1956. Москва екипно
Злато 1958. Минхен 1. табла
Сребро 1958. Минхен екипно
Бронза 1960. Лајпциг екипно
Сребро 1962. Варна екипно
Сребро 1964. Тел Авив екипно
Сребро 1968. Лугано екипно
Бронза 1970. Зиген екипно
Бронза 1972. Скопље екипно
Сребро 1974. Ница екипно
Европски шампионат
Сребро 1957. Беч екипно
Сребро 1961. Оберхаузен екипно
Злато 1965. Хамбург 2. табла
Сребро 1965. Хамбург екипно
Злато 1973. Бат 1. табла
Сребро 1973. Бат екипно
Бронза 1977. Москва екипно
Злато 1980. Скара 1. табла
Злато 1983. Пловдив 1. табла
Сребро 1983. Пловдив екипно

Глигорић се у родном Београду са шахом упознао релативно касно, у 13. години. Само две године касније, 1938, са само 15 година, победио је на такмичењу Београдског шаховског клуба. Непосредно пред рат изгубио је оба родитеља и остао сироче. Професор др Нико Миљанић, такође пасионирани шахиста, прихватио га је као сопственог сина. Уочи Другог светског рата млади мајстор се квалификовао на државно првенство, али је напад Немачке на Краљевину Југославију нагло прекинуо шаховску збиљу. Кад је избио рат, Глигорић је с Миљанићима пребегао у Црну Гору, у Бањане, а нешто касније је ступио у партизане. Тако је као партизански борац за све време рата био одвојен од шаха. После демобилизације посветиo се оживљавању шаховске организације радећи као новинар и организатор шаховских такмичења. Највећи део своје каријере играо је у ШК Партизан, али је стицајем околности био један од оснивача Спортског друштва Црвена звезда. Учествовао је на све већем броју такмичења, веома брзо развијајући своје шаховске способности. Године 1947. освојио је прво место на првенству Југославије и победио на свом првом међународном турниру у Варшави. Био је испред Смислова и Болеславског, чиме је означио пробој у светску елиту. Године 1958. у анкети дневног спортског листа Спорт проглашен је за најбољег спортисту Југославије.

Глигорић је преминуо у Београду 14. августа 2012. у 90. години од последица можданог удара.[3][4] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.[5]

Достигнућа у шаху[уреди]

Титулу велемајстора добио је 1951. и одлучио да се у потпуности преда шаху. Следећих 20 година био је међу најбољим светским шахистима и кандидат за првака света. Jедан је од најактивнијих шахиста у историји. Југославија је, захваљујући њему, сматрана другом велесилом у свету, иза СССР-а, што је уједно период највећег успеха југословенског шаха. Учествовао је на огромном броју међународних турнира, од којих је многе освојио. Међу његове најзначајније победе спадају оне на турнирима у Варшави 1947, Хејстингсу 1951, 1956, 1959, 1961, Мар дел Плати 1953, Стокхолму (1954), Београду (1964) и Манили 1968, Лоун Пајну 1972. и 1979. Три пута се на Међународним турнирима квалификовао за мечеве кандидата у циклусу првенства света.

Педесетих и шездесетих година Глигорић је био сталан учесник на светским првенствима и уважаван као најбољи играч ван Совjетског Савеза. Једно од највећих достигнућа му је Међузонски турнир у Порторожу 1958, кад је у једној партији испустио тријумф и нашао се на другом месту иза Таља. Исте године, на Олимпијади у Минхену, добио је златну медаљу за резултат на првој табли, испред Ботвиника. На међузонском турниру у Сусу 1967. делио је друго место без пораза. У Аргентини, на турниру у Мар дел Плати 1953, Глигорић је победио и био испред Најдорфа. Тада је настао и Глигорићев "патент" у теорији шаховске игре - позната Мар дел Плата варијанта Kраљеве индијске одбране. Глигорић је био један од ретких доживотних пријатеља Роберта-Бобија Фишера. Фишер и Глигорић су у коначном скору имали резултат 6:4, уз 6 ремија.

Између 1950. и 1982. године 15 пута био је југословенски представник на олимпијади освојивши 12 медаља (једну златну, 6 сребрних и 5 бронзаних). Дванаест пута је освојио прво место на првенству Југославије.

Глигорић је познат и по својој новинарској каријери. Био је стални дописник часописа "Chess Review" и "Chess Life". Написао је и велики број књига о шаху.

Библиографија[уреди]

  • Мицић Предраг, Светозар Глигорић: Шаховски водич 2, Предраг и Ненад, Београд, 2001.
  • Мицић Предраг, Светозар Глигорић: Пети меч Каспаров-Карпов за титулу првака света, Предраг и Ненад, Београд, 1991.
  • Светозар Глигорић: Играм против фигура, 2. издање, Предраг и Ненад, Београд, 1989., ISBN 86-80001-04-X
  • Светозар Глигорић: Фишер против Спаског: Меч за титулу шампиона света у шаху - Меч столећа, Фонтана, 1972., ISBN 978-0006131274 ((en))
  • Светозар Глигорић: Нимцоиндијска одбрана, Кадоган букс, 1972., ISBN 978-1857440096 ((en))
  • Роберт Вејд, Светозар Глигорић: Светски шампионат у шаху, Харпер и Роу, 1972.
  • Светозар Глигорић: Краљева индијска одбрана (Мар дел Плата варијанта), Батсфорд, 30. јун 2003., ISBN 978-0713487671 ((en))
  • Светозар Глигорић: Светски шампионат у шаху (1948-1969), Харпер и Роу, 3. јул 1972., ISBN 978-0060115739 ((en))
  • Светозар Глигорић, Владимир Соколов: Сицилијанска одбрана, Елсвир, децембар 1970., ISBN 978-0080134048 ((en))
  • Светозар Глигорић: Примљени дамин гамбит, 1958.
  • Светозар Глигорић: Полусловенска одбрана (Модерна шаховска теорија отварања), 1947.
  • Светозар Глигорић: Играти нимцоиндијску одбрану, Пергамон, август 1985., ISBN 978-0080269283 ((en))
  • Светозар Глигорић: Победе и порази, Стварност, 1963.
  • Светозар Глигорић: Француска одбрана, РХМ, 1975. ((en))
  • Светозар Глигорић: Играте ли Фишеров шах?, Батсфорд, 30. јун 2003., ISBN 978-0713487640 ((en))
  • Лари Еванс, Светозар Глигорић, Властимил Хорт, Лајош Портиш, Тигран Петросјан, Бент Ларсен, Паул Керес: Како отворити шаховску партију?, РХМ, јун 1976., ISBN 978-0890582039 ((en))
  • Петар Трифуновић, Светозар Глигорић, Рудолф Марић, Драгољуб Јаношевић: Југословенско шаховско стваралаштво, Шаховски информатор, Београд, 1976.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :