Светозар Маровић
| Светозар Маровић | |
 |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 31. март 1955. |
| Место рођења | Котор |
| Држављанство |  Црна Гора |
| Народност | Црногорац |
| Политичка партија | Демократска партија социјалиста Црне Горе |
| Мандат(и) | |
| Председник Србије и Црне Горе | |
| 7. март 2003. — 3. јун 2006. | |
| Претходник | Војислав Коштуница (Председник СРЈ) |
| Наследник | - |
| Председник Савета министара Србије и Црне Горе | |
| Претходник | Драгиша Пешић (Председник Владе СРЈ) |
| Наследник | - |
| Председник Скупштине Црне Горе | |
| 1994 — 2001 | |
| Претходник | Ристо Вукчевић |
| Наследник | Весна Перовић |
уреди  |
|
Светозар Маровић је био једини председник Државне заједнице Србија и Црна Гора, од њеног формирања 2003. до раздвајања 2006. године.
[уреди] Биографија
Рођен је 31. марта 1955. године у Котору. Правни факултет завршио је у Подгорици. Политиком је почео да се бави врло рано и био је на значајним функцијама у време бивше Југославије. Између осталог био је члан Председништва Црне Горе, посланик у Скупштини Црне Горе, посланик у Већу грађана Савезне скупштине и председник Скупштине Црне Горе. Потпредседник је Демократске партије социјалиста Црне Горе. Осим политиком, бавио се и писањем новинских колумни у часописима „Идеје“, „Пракса“, „НИН“, и листу „Побједа“. Идејни је креатор и оснивач Фестивала „Град театар“. Аутор је књиге „Време искушења“.
Момир Булатовић је 2001. издао књигу „Правила ћутања“ у којој оптужује Маровића да је био поткупљен да се прави да не види кријумчарење дувана у Црној Гори. Умешан је у финансијски скандал у коме је купована војна опрема за 296 милиона евра од Милета Драгића. [1]
Током референдума о независности Црне Горе залагао се за независност, иако је у то време био председник Србије и Црне Горе.
[уреди] Види још
[уреди] Извори
 |
Викицитат има збирку цитата сродних са:
|
