Светозар Маровић
Из Википедије, слободне енциклопедије
Светозар Маровић је био једини председник државне заједнице Србија и Црна Гора, од њеног оснивања 2003. до раздвајања 2006. Рођен је 31. марта 1955. године у Котору. Правни факултет завршио је у Подгорици. Политиком је почео да се бави врло рано и био је на значајним функцијама у време бивше Југославије. Између осталог био је члан председништва Црне Горе, посланик у Скупштини Црне Горе, посланик у Већу грађана Савезне скупштине и председник Скупштине Црне Горе. Потпредседник је Демократске партије социјалиста Црне Горе. Осим политиком, бавио се и писањем новинских колумни у часописима "Идеје", "Пракса", "НИН", и листу "Побједа". Идејни је креатор и оснивач Фестивала "Град театар". Аутор је књиге "Време искушења".
Момир Булатовић је 2001. издао књигу Правила ћутања у којој оптужује Маровића да је био поткупљен да се прави да не види кријумчарење дувана у Црној Гори. Умешан је у финансијски скандал у коме је купована војна опрема за 296 милиона евра од Милета Драгића. [[1]]
Током референдума о независности Црне Горе залагао се за независност, иако је у то време био председник Србије и Црне Горе.
[уреди] Цитати
Изборна кампања 1996. године:
„Грађани коју буду гласали за Демократску партију социјалиста знају да гласају: за поштовање свих вјера, свих људи, свих народа и народности, гласају за једну православну цркву, гласају да као Црногорци или Срби имају свој матерњи српски језик. Међутим, грађани који гласају за такозвану "Народну слогу", гласају и за аутокефалну цркву, гласају и за господина Антонија, гласају за господина Новака Килибарду, гласају за господина Славка Перовића, гласају и за нови црногорски језик, гласају за све и против свега.“
