Светозар Стојановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светозар Стојановић

Svetozar Stojanović.jpg

Информације
Датум рођења 18. октобар 1931.
Место рођења Крагујевац (Краљевина Југославија)
Датум смрти 7. мај 2010.
Место смрти Београд (Србија)
Рад


Светозар Стојановић (Крагујевац, 18. октобар 1931Београд, 7. мај 2010[1]) је био српски филозоф.

Биографија[уреди]

Рођен је у Крагујевцу у трговачкој породици. У Крагујевцу је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету Универзитета у Београду 1955. године, на истом факултету је докторирао филозофију 1962. године тезом „Савремена мета-етика“.

У периоду 1957-1974. био је асистент, затим доцент и ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Радио је као гостујући професор и на универзитетима у САД, Немачкој, Великој Британији, Аустрији, Индији.

Избачен је са Београдског универзитета заједно са још седам других професора 28. јануара 1975. године због дисидентске делатности као члан групе „Праксис“. Том приликом избачени су и Михаило Марковић, Љубомир Тадић, Загорка Голубовић, Миладин Животић, Драгољуб Мићуновић, Нeбојша Попов и Триво Инђић.[2] Враћен је на Универзитет почетком 90-их година.

Био је председник Српског филозофског друштва 1970-1974. Заједно ca политикологом Ђуром Ковачевићем, Светозар Стојановић je 2002. основао Српско-амерички центар у Београду чији је био и председник. 2009. године. Овај центар је прерастао у Центар за националну стратегију.

У периоду од 15. јуна 1992. до 31. маја 1993. био је специјални саветник Добрице Ћосића, тадашњег председника СР Југославије. Водио је његов саветнички тим.

Био је директор Института за филозофију и друштвену теорију 1994-2000. Био је члан Управног одбора комапније „Политика“, затим члан Савета Републичке радио-дифузне агенције (РРА).

Објавио је седам књига, четири брошуре и око 130 чланака. Дела су му превођена на 14 језика. Најзначајнија дела су: „Савремена мета-етика“, „Између идеала и стварности“, „Историја и партијска свест“ и „На српском делу Титоника“.

Уврштен је у Biographical Dictionary of Twentieth Century Philosophers 1996. заједно са Браниславом Петронијевићем и Михаилом Марковићем из Србије.

Преминуо је у Београду 7. маја 2010. године.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]