Светски куп у одбојци

Из Википедије, слободне енциклопедије

ФИВБ Светски куп у одбојци је одбојкашко такмичење. Настало је 1965. у мушкој и 1973. у женској категорији. Не треба га мешати са Светским првенством, Светском лигом или ФИВБ Гран пријем.

Историја[уреди]

Порекло[уреди]

Светски куп је основан 1965. са циљем да да попуни празнину између два најважнија одбојкашка такмичења: Олимпијских игара и Светског првенства који се одржавају сваке 4 године. Оснивањем овог такмичења само у једној години у четворогодишњем циклусу нема великог, међународног одбојкашког такмичења.

Светски куп се одржавао у години након Олимпијских игара. На прва два турнира наступале су само мушке репрезентација, а од 1973. наступају и женске репрезентације. Првобитно је замишњено да се сваки куп одиграва у другој држави, али од 1977. одлучено је да се Јапану трајно додели домаћинство.

Након оснивања Светске лиге и Гран прија раних деведесетих ово такмичење је изгубило на значају. Да не би морали укинути такмичење због малог интересовања, челници ФИВБ-а су одлучили да промене сврху и формат такмичења: од тада се такмичење одржава годину дана пре Олимпијских игара и представља квалификациони тутнир за њих.

Овај потез је сачувао такмичење од укидања. Могућност раног обезбеђивања визе за ОИ је довољна мотивација за све репрезентације. Од 1995. број репрезентација које се квалификују на ОИ са Светског купа повећан је на три.

Победници - мушкарци[уреди]

Совјетски Савез и Бразил једини имају више од једног тријумфа на Светском купу. Совјети су победили на премијерном издању такмичења 1965. Четири године касније, такође је тријумфовала социјалистичка земља: Источна Немачка.

Куп заказан за 1973. годину у Уругвају је отказан. 1977. године такмичење је настављено у Јапану и Совјетски Савез је освојио тај куп, као и наредни 1981. 1985. Совјети су изгубили од Американаца у пет сетова у финалу. 1989. Куба је изненадила свет победивши у финалу Италију.

Совјетски Савез је своју последњу титули освојио на купу 1991. Италијани, који нису учествовали 1991. су освојили куп 1995.

Русија је освојила турнир 1999. а затим су уследиле две узастопне победе Бразила 2003. и 2007.

Победници - жене[уреди]

У светском купу у одбојци за жене доминирају две земље: Кина и Куба.

Прво издање турнира 1973. освојио је Совјетски Савез. Јапан, другопласирани са купа 1973. узео је злато 1977. Највише захваљујући играчици Ланг Пинг, Кина је освојила следећа два издања 1981. и 1985.

Куба је освојила своју прву титулу 1989. А затим када је куп постао квалификациони турнир за Олимпијске игре, Куба је освојила три узастоопне титуле 1991. 19951 и 1999.

Кина је своју трећу титулу освојила 2003.

Италија је освојила куп 2007. уз импресиван скор од 11 победа из исто толико утакмица, али и само два изгубљена сета (оба против репрезентације Србије).

Правила такмичења[уреди]

  • Такмичење се одржава у Јапану.
  • Дванаест репрезентација учествује:10 квалификованих и 2 са специјалном позивницом.
  • Јапан је аутоматски квалификован као домаћин за сваки куп.
  • Пет континенталних шампиона су квалификовани, као и четири најбоља другопласирана са континенталних првенстава (у складу са ФИВБ ранг листом).
  • Две репрезентације добијају специјалну позивницу ФИВБ.
  • Од купа 1999. године право играња имају само тимови који се још увек нису квалификовали за наредне Олимпијске игре.
  • Такмичење је подељено у две фазе.
  • Репрезентације су подељене у две групе.
  • У првој фази свака репрезентација игра по једну утакмицу против свих тимова из своје групе.
  • У другој фази свака репрезентација игра по једну утакмицу против свих тимова из друге групе.
  • Утакмице се играју две недеље уз једнодневну паузу не свака два до три дана.
  • Прве три репрезентације у коначном пласману, без обзира на групе, се пласирају на наредне Олимпијске у+игре.
  • Свака репрезентација има право да пријави само 12 играча, а у случају повреде нема право замене.

Резултати[уреди]

Мушкарци[уреди]

Светски куп у одбојци за мушкарце
Година Домаћин Победник Другопласирани Трећепласирани
1965
Детаљи
Пољска
Пољска
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР Застава Пољске Пољска Застава Чехословачке Чехословачка
1969
Детаљи
Flag of the German Democratic Republic
Источна Немачка
Flag of the German Democratic Republic Источна Немачка Застава Јапана Јапан Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
1977
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР Застава Јапана Јапан Застава Кубе Куба
1981
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР Застава Кубе Куба Застава Бразила Бразил
1985
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР Застава Чехословачке Чехословачка
1989
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Кубе Куба Застава Италије Италија Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
1991
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР Застава Кубе Куба Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе
1995
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Италије Италија Flag of the Netherlands Холандија Застава Бразила Бразил
1999
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Русије Русија Застава Кубе Куба Застава Италије Италија
2003
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Бразила Бразил Застава Италије Италија Застава Србије и Црне Горе Србија и Црна Гора
2007
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Бразила Бразил Застава Русије Русија Застава Бугарске Бугарска
2011
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Русије Русија Застава Пољске Пољска Застава Бразила Бразил
2015
Детаљи

Жене[уреди]

Светски куп у одбојци за жене
Година Домаћин Победник Другопласирани Трећепласирани
1973
Детаљи
Уругвај
Уругвај
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР Застава Јапана Јапан Застава Јужне Кореје Јужна Кореја
1977
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Јапана Јапан Застава Кубе Куба Застава Јужне Кореје Јужна Кореја
1981
Детаљи
Јапан
Јапан
Кина Кина Застава Јапана Јапан Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
1985
Детаљи
Јапан
Јапан
Кина Кина Застава Кубе Куба Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
1989
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Кубе Куба Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР Кина Кина
1991
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Кубе Куба Кина Кина Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
1995
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Кубе Куба Застава Бразила Бразил Кина Кина
1999
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Кубе Куба Застава Русије Русија Застава Бразила Бразил
2003
Детаљи
Јапан
Јапан
Кина Кина Застава Бразила Бразил Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе
2007
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Италије Италија Застава Бразила Бразил Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе
2011
Детаљи
Јапан
Јапан
Застава Италије Италија Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе Кина Кина

|}

Медаље[уреди]

Мушкарци[уреди]

 Ранг  Држава Злато Злато Сребро Сребро Бронза Бронза Укупно
1 Застава Русије Русија [1] 6 2 2 10
2 Застава Бразила Бразил 2 0 3 5
3 Застава Кубе Куба 1 3 1 5
4 Застава Италије Италија 1 2 1 4
5 Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе 1 0 1 2
6 Застава Немачке Немачка [2] 1 0 0 1
7 Застава Пољске Пољска 0 2 0 2
Застава Јапана Јапан 0 2 0 2
9 Flag of the Netherlands Холандија 0 1 0 1
10 Застава Чешке Републике Чешка [3] 0 0 2 2
11 Застава Бугарске Бугарска 0 0 1 1
Застава Србије Србија [4] 0 0 1 1

Жене[уреди]

 Ранг  Држава Злато Злато Сребро Сребро Бронза Бронза Укупно
1 Застава Кубе Куба 4 2 0 6
2 Кина Кина 3 1 3 7
3 Застава Италије Италија 2 0 0 2
4 Застава Русије Русија [1] 1 2 3 6
5 Застава Јапана Јапан 1 2 0 3
6 Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе 0 1 2 3
6 Застава Бразила Бразил 0 3 1 4
7 Застава Јужне Кореје Јужна Кореја 0 0 2 2

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б ФИВБ препознаје Русију као наследника резултата Совјетског Савеза и ЗНД
  2. ^ Након уједињења Немачке, Западна Немачка је преименована у Немачку и она се сматра наследником резултата Источне Немачке
  3. ^ ФИВБ препознаје Чешку као наследника резултата Чехословачке
  4. ^ ФИВБ препознаје Србију као наследника резултата СФР Југославије, СР Југославије и Србије и Црне Горе

Спољашње везе[уреди]