Светско првенство у атлетици на отвореном 2013 — 110 метара препоне за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије
Главни чланак: Светско првенство у атлетици на отвореном 2013.
Official Video

Такмичање у трчању на 110 м препоне у мушкој конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2013. у Москви одржана је 11. и 12. августа на стадиону Лужники.

Титулу светског првака из Тегуа 2011. бранио је Американац Џејсон Ричардсон.

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

Учествовала су 34 атлетичара из 23 земље.

  1. Алжир Алжир 1
  2. Барбадос Барбадос 2
  3. Кина Кина 2
  4. Куба Куба 2
  5. Чешка Чешка 1
  6. Француска Француска 2
  7. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 1
  8. Њемачка Немачка 1
  9. Грчка Грчка 1
  10. Мађарска Мађарска 1
  11. Америчка Девичанска Острва Америчка Девичанска Острва 1
  12. Јамајка Јамајка 3
  13. Лаос Лаос 1
  14. Макао Макао 1
  15. Малезија Малезија 1
  16. Холандија Холандија 1
  17. Перу Перу 1
  18. Пољска Пољска 1
  19. Русија Русија 2
  20. Тајланд Тајланд 1
  21. Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 2
  22. Шведска Шведска 1
  23. Сједињене Америчке Државе САД 4

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Освајачи медаља 2013. (Вилсон, Оливер и Шубенков)
Дејвид Оливер
 САД 		Рајан Вилсон
 САД 		Сергеј Шубенков
 Русија

Рекорди[уреди | уреди извор]

Рекорди пре почетка СП 2013. године[уреди | уреди извор]

Списак рекорда у овој дисциплини пре почетка светског првенства 2013. године: [1].

Светски рекорд Ариес Мерит  САД 12,80 Брисел, Белгија 7. септембар 2012
Рекорд светских првенстава Колин Џексон  Уједињено Краљевство 12,91 Штутгарт, Немачка 20. август 1993.
Најбољи резултат сезоне Дејвид Оливер  САД 13,03 Лозана, Швајцарска 4. јул 2013.
Афрички рекорд Lehann Fourie  Јужноафричка Република 13,24 Брисел, Белгија 7. септембар 2012.
Азијски рекорд Љу Сјанг  Кина 12,88 Лозана, Швајцарска 11. јул 2006.
Северноамерички рекорд Ариес Мерит  САД 12,80 Брисел, Белгија 7 септембар 2012
Јужноамерички рекорд Пауло Виљар  Колумбија 13,29 Гвадалахара, Мексико 26. јул 2006.
Европски рекорд Колин Џексон  Уједињено Краљевство 12,91 Штутгарт, Немачка 20. август 1993.
Океанијски рекорд Кајли Вандер Кулп  Аустралија 13,29 Гетеборг, Шведска 11 август 1995.

Нови рекорди после завршетка Светског првенства 2013.[уреди | уреди извор]

Најбољи резултат сезоне Дејвид Оливер,  САД 13,00 Москва, Русија 12. август 2013.

Најбољи резултати у 2013. години[уреди | уреди извор]

Десет најбржих атлетичара 2013. године је пре почетка светског првенства (10. августа 2013) заузимало следећи пласман.[2]

1 Дејвид Оливер  САД 13,03 Лозана 4. јул 2013
2 Хансл Парчмент  Јамајка 13,05 Јуџин 1. јун 2013
3 Орландо Ортега  Куба 13,08 Јуџин 1. јун 2013
3 Рајан Вилсон  САД 13,08 Де Мојн 23. јун 2013
5 Аријес Мерит  САД 13,09 Париз 6. јул 2013
6 Паскал Мартино-Лагард  Француска 13,12 Париз 6. јул 2013
7 Рајан Бретвајт  Барбадос 13,14 Париз 6. јул 2013
7 Ендру Рајли  Јамајка 13,14 Париз 6. јул 2013
9 Дајрон Роблес  Куба 13,18 Сотевиљ-ле-руан 8. јул 2013
10 Микел Томас  Тринидад и Тобаго 13,19 Монтверди 8. јун 2013
10 Сергеј Шубенков  Русија 13,19 Москва 24. јул 2013

Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на СП.

Квалификационе норме[уреди | уреди извор]

А норма Б норма
13,40 13,50

Сатница[уреди | уреди извор]

Датум Време Коло
11. август 2013 9:40 Квалификације
12. август 2013 19:05 Полуфинале
12. август 2013 21:30 Финале

Времена су дата према локалном времену UTC+4.

Резултати[уреди | уреди извор]

Легенда: КВ Квалификовани по пласману кв Квалификовани по резултату НР Национални рекорд ЛР Лични рекорд ЛРС Лични рекорд сезоне

Квалификације[уреди | уреди извор]

У квалификацијама 34 такмичара је подељено у 4 групе, а у полуфинале ушле су по три првопласирана из сваке групе (КВ) и четири према постигнутом резултату (кв).[3],[4].

Ветар: Група 1: +0.5 м/с, Група 2: -0.3 м/с, Група 3: +0.5 м/с, Група 4: -0.6 м/с

Позиција Група Стаза Име Земља Време Напомена
1 4 5 Дејвид Оливер Сједињене Америчке Државе САД 13,05 КВ
2 4 2 Сергеј Шубенков Русија Русија 13,16 КВ, ЛРС
3 4 6 Ендру Рајли Јамајка Јамајка 13,27 КВ
4 3 3 Аријес Мерит Сједињене Америчке Државе САД 13,32 КВ
5 1 3 Џејсон Ричардсон Сједињене Америчке Државе САД 13,33 КВ
5 3 8 Томас Мартино-Лагард Француска Француска 13,33 КВ
7 3 6 Балаш Баји Мађарска Мађарска 13,36 КВ, ЛР
8 2 8 Рајан Вилсон Сједињене Америчке Државе САД 13,37 КВ
9 1 8 Константин Шабанов Русија Русија 13,38 КВ, ЛРС
9 2 6 Wayne Davis II Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 13,38 КВ, ЛРС
11 1 7 Рајан Бретвајт Барбадос Барбадос 13,40 КВ
12 1 2 Микел Томас Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 13,41 кв
13 1 4 Хансл Парчмент Јамајка Јамајка 13,43 кв
14 4 3 Артур Нога Пољска Пољска 13,44 кв
15 3 7 Грегор Седок Холандија Холандија 13,50 кв, ЛРС
16 2 9 Вилијам Шерман Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 13,51 КВ
17 1 1 Martin Mazác Чешка Чешка 13,52
17 1 5 Еди Ловет Америчка Девичанска Острва Америчка Девичанска Острва 13,52
19 4 4 Костадинос Дувалидис Грчка Грчка 13,55
20 4 1 Ignacio Morales Куба Куба 13,59
21 2 3 Xie Wenjun Кина Кина 13,59
22 2 2 Паскал Мартино-Лагард Француска Француска 13,63
23 2 7 Филип Носми Шведска Шведска 13,66
24 3 5 Ерик Балнувајт Њемачка Немачка 13,68
25 3 4 Орландо Ортега Куба Куба 13,69
26 4 9 Грегмар Свифт Барбадос Барбадос 13,79
27 1 9 Jiang Fan Кина Кина 13,87
28 2 5 Jorge McFarlane Перу Перу 13,93
29 4 7 Rayzam Shah Wan Sofian Малезија Малезија 14,45
30 3 9 Отман Хађ Лазиб Алжир Алжир 14,51
31 4 8 Lac Jamras Rittidet Тајланд Тајланд 14,71
32 1 6 Јионг Ђим Фај Макао Макао 15,10
33 2 4 Xaysa Anousone Лаос Лаос 16,21 ЛРС
3 2 Dwight Thomas Јамајка Јамајка НС

Полуфинале[уреди | уреди извор]

У финале су се квалификовала по три првопласирана из две полуфиналне групе (КВ) и два према постигнутом резултату (кв).[5],[6].

Ветар: Група 1: −0.3 м/с, Група 2: −0.3 м/с.

Позиција Група Стаза Име Земља Време Напомена
1 2 7 Сергеј Шубенков Русија Русија 13,17 КВ
2 2 4 Дејвид Оливер Сједињене Америчке Државе САД 13,18 КВ
3 2 6 Рајан Вилсон Сједињене Америчке Државе САД 13,20 КВ
4 2 9 Ендру Рајли Јамајка Јамајка 13,30 кв
5 1 5 Џејсон Ричардсон Сједињене Америчке Државе САД 13,34 КВ
5 2 8 Вилијам Шерман Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 13,34 кв
7 2 2 Артур Нога Пољска Пољска 13,35
8 1 6 Томас Мартино-Лагард Француска Француска 13,39 КВ
9 1 7 Аријес Мерит Сједињене Америчке Државе САД 13,44 КВ
10 1 3 Микел Томас Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 13,46
11 2 5 Wayne Davis II Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 13,47
12 1 9 Балаш Баји Мађарска Мађарска 13,49
13 2 3 Грегор Седок Холандија Холандија 13,54
14 1 8 Рајан Бретвајт Барбадос Барбадос 13,64
1 2 Хансл Парчмент Јамајка Јамајка НЗ
1 4 Константин Шабанов Русија Русија НЗ

Финале[уреди | уреди извор]

Финале је одржану у 21:30 [7]

Пласман Атлетичар Држава Време Белешке
Дејвид Оливер Сједињене Америчке Државе САД 13,00 СРС
Рајан Вилсон Сједињене Америчке Државе САД 13,13
Сергеј Шубенков Русија Русија 13,24
4 Џејсон Ричардсон Сједињене Америчке Државе САД 13,27
5 Вилијам Шерман Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 13,30
6 Аријес Мерит Сједињене Америчке Државе САД 13,31
7 Томас Мартино-Лагард Француска Француска 13,42
8 Ендру Рајли Јамајка Јамајка 13,51

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Рекорди трке на 110 м са препонама за мушкарце на сајту ИААФ Преузето 03.09.2013
  2. ^ Светска ранг листа спринтера на 110 метара 2013 сајт ИААФ Преузето 04.09.2013
  3. ^ Резултати квалификација по групама на сајту ИААФ Преузето 03. 09. 2013
  4. ^ Збирни резултати квалификација на сајту ИААФ Преузето 03. 09. 2013
  5. ^ Резултати полуфинала по групама на сајту ИААФ Преузето 03.09.2013
  6. ^ Збирни резултати полуфинала на сајту ИААФ Преузето 03.09.2013
  7. ^ Резултати финала на сајту ИААФ Преузето 05.09.2013

±== Спољашње везе ==

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светско_првенство_у_атлетици_на_отвореном_2013_—_110_метара_препоне_за_мушкарце&oldid=27001865”