Свеучилиште у Загребу
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Универзитет у Загребу (хрв. Sveučilište u Zagrebu) или Загребачки универзитет је други најстарији универзитет у Хрватској, основан након задарског (1396), универзитет са најдужим континуираним радом и један од најстаријих универзитета у Европи. Његова историја почиње 23. септембра 1669. године када су повељом цара Светог римског царства и угарско-хрватског краља Леополда I признати статус и повластице универзитетске установе тадашњој језуитској Академији у слободном краљевском граду Загребу.
Садржај |
Историја [уреди]
Од 1692. године Филозофски студиј у Загребу почиње и формално-правно да делује као Neoacademia Zagrabiensis — јавноправна високошколска установа. Академија је остала у рукама језуита више од једног века, до 1773. године, када је папа Климент XIV распустио тај ред. Године 1776. царица и краљица Марија Терезија је декретом основала Краљевску академију знаности (Regia scientiarum academia) са три студија или факултета: Филозофским, Богословним и Правним.
Иако су се организациони облици мењали, до 1874. године она је остала највиша школска установа у Хрватској и Славонији. На подстицај великог мецене хрватске просвете, културе и уметности бискупа Јосипа Јураја Штросмајера Хрватски сабор је 1861. године донио законску основу о Универзитету у Загребу.
У вријеме свога боравка у Загребу 1869. године цар Фрањо Јосиф I потписао је законски чланак који је 5. јануара 1874. године добио владареву санкцију. На темељу тог чланка је 19. октобра 1874. године свечано отворен модеран универзитет у Загребу. У његовом саставу су тада дјеловала четири факултета: Правни, Богословни, Филозофски и Медицински.
Прва два факултета су већ била организована: Правни у оквиру бивше Правословне академије, а Богословни у оквиру сјеменишта. Филозофски факултет је свој рад започео академске године 1874/1875. У његовом саставу је у почетку деловало шест катедари (за филозофију, општу историју, хрватску историју, словенску филологију, класичну латинску филологију и класичну грчку филологију). Из катедри су се постепено развијала одељења, односно одсеци као сложеније научно-наставне јединице с више катедари.
До данас је на Универзитету у Загребу дипломирало више од 200.000 студената, магистрирало више од 18.000 и докторирало више од 8.000 постдипломаца.[1] На Универзитету у Загребу, научно-наставни и уметнички рад се обавља на 29 факултета, 3 уметничке академије, стручној - Учитељској академији и универзитетском студију - Хрватским студијима. При Универзитету делује 33 политехникума.
Факултети [уреди]
- Агрономски факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Архитектонски факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Едукацијско-рехабилитацијски факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Економски факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Факултет електротехнике и рачунарства у Загребу (Службене странице факултета)
- Факултет хемијског инжењерства и технологије у Загребу (Службене странице факултета)
- Факултет организације и информатике у Вараждину (Службене странице факултета)
- Факултет политичких наука у Загребу (Службене странице факултета)
- Факултет саобраћајних наука у Загребу (Службене странице факултета)
- Факултет машинства и бродоградње у Загребу (Службене странице факултета)
- Фармацеутско-биохемијски факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Филозофски факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Геодетски факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Геотехнички факултет у Вараждину (Службене странице факултета)
- Грађевински факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Графички факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Католички богословни факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Кинезиолошки факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Медицински факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Металуршки факултет у Сиску (Службене странице факултета)
- Правни факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Прехрамбено-биотехнолошки факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Природословно-математички факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Рударско-геолошко-нафтни факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Стоматолошки факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Шумарски факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Текстилно–технолошки факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Учитељски факултет у Загребу (Службене странице факултета)
- Ветеринарски факултет у Загребу (Службене странице факултета)
Академије [уреди]
- Академија драмске умјетности у Загребу (Службене странице академије)
- Академија ликовних умјетности у Загребу (Службене странице академије)
- Музичка академија (Службене странице академије)
Универзитетски центар [уреди]
- Центар за хрватске студије (хрв. Hrvatski studiji) (Службене странице студија)
Ректори [уреди]
|
|
|
|
Референце [уреди]
Спољашње везе [уреди]
