Свиленград

Координате: 41° 46′ 00″ С; 26° 12′ 00″ И / 41.766667° С; 26.2° И / 41.766667; 26.2
С Википедије, слободне енциклопедије
Свиленград
буг. Свиленград
Свиленград — Градско славље
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластХасковска област
Становништво
Становништво
 — 18.752 (2.007 )
Географске карактеристике
Координате41° 46′ 00″ С; 26° 12′ 00″ И / 41.766667° С; 26.2° И / 41.766667; 26.2
Апс. висина60 m
Површина79.686 km2
Свиленград на карти Бугарске
Свиленград
Свиленград
Свиленград на карти Бугарске
Веб-сајт
www.svilengrad.bg

Свиленград (буг. Свиленград) град је у Републици Бугарској, у јужном делу земље, седиште истоимене општине Свиленград у оквиру Хасковске области.

Свиленград је познат као погранично место на главном граничном прелазу између Бугарске и Турске.

Географија[уреди | уреди извор]

Положај: Свиленград се налази у јужном делу Бугарске, близу државне тромеђе са Грчком и Турском — 14 источно километара од града. Од престонице Софије град је удаљен 310 km источно, а од обласног средишта, Хаскова град је удаљен 50 km источно.

Рељеф: Област Свиленграда се налази у области долине Марице. Град се сместио на левој обали реке, на око 60 m надморске висине.

Клима: Клима у Свиленграду је измењено континентална клима са утицајем оближњег Егејског мора.

Воде: Кроз Свиленград протиче река Марица средњим делом свог тока.

Историја[уреди | уреди извор]

Област Свиленграда је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Свиленграда је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

Године 1912. град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Становништво[уреди | уреди извор]

Демографија

По проценама из 2007. године Свиленград је имао око 19.000 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Турци и Роми. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]