Свитјаз
| Језеро Свитјаз | |
|---|---|
 | |
| Координате | 53° 26′ 00″ С; 25° 55′ 00″ И / 53.433333° С; 25.916667° И |
| Тип | крашко језеро |
| Отоке | Своротва |
| Земље басена |  Белорусија Гродњенска област |
| Макс. дужина | 1,7 km |
| Макс. ширина | 1,6 km |
| Површина | 2,24 km2 |
| Прос. дубина | 3 m |
| Макс. дубина | 15 m |
| Запремина | 0,00672 km3 |
| Дужина обале1 | 4,5 km |
  Језеро Свитјаз | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
| 1 Shore length is not a well-defined measure. | |
Свитјаз (блр. Свіцязь; рус. Свитязь; пољ. Świteź) крашко је језеро у западном делу Републике Белорусије. Налази се у јужном делу Навагрудског рејона у Гродњенској области.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Језеро Свитјаз смештено је у централном делу Навагрудског побрђа, у области која припада басену реке Молчад. Језеро има готово округао облик, максималне дужине до 1,7 км, а ширине до 1,6 км. Површина језера је око 2,24 км² док је запремина свега 0,00672 км³. Максимална дубина је до 15 метара (у просеку око 3 метра). Укупна површина сливног подручја је 14 км². језеро не прима природних притока, а једина отока је речица Своротва.
Околина језера је обрасла густом мешовитом шумом површине око 847 хектара. Ту расте више од 25 различитих врста дрвећа (храст, јела, граб, јасен, јавор, јасика, делимично чисте борове шуме, те јова и бреза). Због своје биолошке разноликости језеро и његова околина је 1970. проглашено за резерват биосфере од изузетног значаја.
Свитјаз у легенди[уреди | уреди извор]
Према легенди, у време владавине првог литванског књаза Миндовга у XIII веку, на месту данашњег језера постојао је град Свитјаз којим је управљао књаз Туран. Када су руски књазови напали Навагрудак, књаз Миндовг је у помоћ позвао књаза Турана, који се одазвао позиву и са свом својом војском кренуо да помогне пријатељу. Али непријатељ је тада напао и Свитјаз у коме су остали само жене, деца и старци који су се храбро одупирали непријатељу. Пошто нису могли да одбране град, његови становници су одлучили да спале своје домове и тако се спасу ропства и срамоте. Од силне ватре град је пропао у земљу, а на његовом месту се појавило језеро. Сви његови становници претворили су се у цвеће на његовим обалама, а непријатељи су, чим би дотакли сваки цвет, умирали.
Свитјаз у културном стваралаштву[уреди | уреди извор]
Чувени пољски и белоруски песник Адам Мицкјевич који је често боравио у овом подручју, 1820. написао је надахнут језером и његовим легендама поеме Свитјаз, а Свитзјанка и Рибка.
В стране Новогрудской, кто б ни был ты, стань,
Достигнув Плужинского бора,
На месте и на́ воды озера глянь:
Достойно глубокое взора.
То Свитязь. Огромнейшим кругом лежит
Его голубая равнина;
Лесов она в чёрной оправе блестит,
Как чистая, гладкая льдина.
--Одломак из поеме Свитјаз А. Мицкјевича
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Свитязь // Озера Белоруссии / О. Ф. Якушко и др.. — Мн.: Ураджай, 1988.
- Свитязь // Природа Белоруссии: Популярная энциклопедия / Редкол.: И. П. Шамякин (гл. ред.) и др.. — Мн.: БелСЭ, 1989. — С. 140. — ISBN 978-5-85700-001-4.