Својново

Својново
Својново;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Општина	Параћин
Становништво
— 2011.	1233
Географске карактеристике
Координате	43° 47′ 34″ С; 21° 18′ 10″ И / 43.792666° С; 21.302666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	147 m
	Својново Својново на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	35259
Позивни број	035
Регистарска ознака	PN

Својново је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1233 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Својново се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Својново улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Темнићској кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Својново живи 1115 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,1 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 380 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,65.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.736
1953.	1.828
1961.	1.877
1971.	1.777
1981.	1.769
1991.	1.688	1.474
2002.	1.386	1.699

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.375	99,20%
Хрвати	2	0,14%
Црногорци	1	0,07%
Украјинци	1	0,07%
непознато	7	0,50%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Својново у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[1]
Куће	32	34	33	33	32	33	32	33	34	35	36	40
Пореске главе*	-	43	41	39	38	40	45	44	41	41	41	43
Арачке главе**	90	92	99	98	99	97	107	103	104	106	108	109
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	4	7
80+	13	24
75—79	30	39
70—74	45	61
65—69	46	58
60—64	45	55
55—59	33	29
50—54	34	44
45—49	55	31
40—44	45	45
35—39	49	30
30—34	37	41
25—29	46	50
20—24	44	47
15—19	29	46
10—14	42	36
5—9	38	41
0—4	37	30
Просек :	41,1	43,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	331	340	405	404	419	404	380

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	67	72	47	61	57	39	27	8	2	0	3,65

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	555	91	399	48	14	3
Женски	607	64	416	118	7	2
УКУПНО	1.162	155	815	166	21	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	240	146	0	0	37
Женски	168	135	0	0	11
УКУПНО	408	281	0	0	48
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	9	25	1	5
Женски	0	0	8	2	0
УКУПНО	2	9	33	3	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	2	2	1
Женски	0	0	1	3	2
УКУПНО	0	1	3	5	3
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	6
Женски	4	0	0	2
УКУПНО	7	0	0	8

Манастир[уреди | уреди извор]

Западно од Својнова, на обронцима планине Јухор се налази манастир Светог Николе Мирликијског. Овај манастир највероватније потиче из друге половине 14. века. Крајем 18. века манастир је потпуно разрушен, а током Првог српског устанка нахијски кнез Милета Радојковић је обновио манастир. Он је од остатака порушеног манастира изградио данашњу цркву и данашњи стари источни конак.^[5]

Записи[уреди | уреди извор]

У селу се налазе следећи записи:

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ „ Манастир Светог Николе Мирликијског, Својново“ на сајту Епархије крушевачке^{[мртва веза]}, Приступљено 25. 4. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[Јагодинска_нахија_I-1] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[5] „ Манастир Светог Николе Мирликијског, Својново“ на сајту Епархије крушевачке^{[мртва веза]}, Приступљено 25. 4. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]