Сврабеж (медицина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сврабеж (медицина)
лат. Pruritus
Класификација и спољашњи ресурси

Чешање као реакција на свраб
ICD-10 L29.
ICD-9 698
DiseasesDB 25363
MedlinePlus 003217
eMedicine derm/946
MeSH D011537

Сврабеж, сврбеж, (лат. pruritus), је субјективна патолошка појава на кожи и слузокожи која прати неке кожне и друге болести, а манифестује се непријатним сензацијама које изазивају жељу (рефлекс), за чешање или гребање. Сврабеж не треба мешати са другим субјективним осећајима као што су гмизање, парестезија, пецкање и бол. Сврабеж у устима је изузетно редак и тада је обично локализован на тврдом непцу, а провоцира га додир језика.[1],

Етиологија[уреди]

Сврабеж је симптом који нас упозорава да је тело дошло у додир са штетном материјом. На завршецима нервних влакана налазе се ситна телашца која могу примати поруке и слати их у мозак. Нека од њих осетљивија су на топлоту, светлост, притисак и бол. Када се стимулишу „телашца за бол“ осећамо сврабеж.

Хемијски гледано, када почешемо место које нас сврби наши мастоцити (тип белих крвних ћелија које су укључене у алергијске реакције) ослобађају хистамин. Хистамин се веже за рецепторе на присутним нервним завршецима и осећамо сврабеж. Људи који болују од алергија, производе вишак хистамина због присуства одређених материја у организму која другу особу можда уопште не би надражила.

Патофизиологија[уреди]

Патофизиолошки на основу механизма настанка, разликујемо следеће облике сврабежа;[2]

Кожни или неуропатски или сврабеж настао у периферном нервном систему,

Кожни или неуропатски, сврабеж потиче из коже и периферни је или пруритоцептивни облик сврабежа, а може бити изазван разним узрочницима који могу бити механички, хемијски, топлотни и електрични. За његов настанак одговорни су аферентни примарни неурони који изазивају хистамином индукован сврабеж у миелинским омотачима ц-влакана. Највећи део рецептора ц-влакана налази се на њиховом врху између два слоја коже, епидерма и дерма (прелазни слој коже).

Неуропатски, неурогени или психогени сврабеж или сврабеж настао у централном нервном систему

Неуропатски сврабеж може да потиче из било које тачке дуж аферентног пута, као резултат оштећења нервног система. Може бити изазван болестима или поремећајем функција централног нервног или периферног нервног система.[3]

Манифестације[уреди]

Сврабеж је непријатан осећај који најчешће изазива чешање или гребање. Рефлекс чешења који изазива сврабеж, је врло моћан и узрокују га рефлекс кичмене мождине који лоцира место сврабежа и руку усмерава према њему. Чешање олакшава сврабеж уклањањем надражаја или чешњем се изазива довољно снажан бол, којим потискујемо сигнал сврабежа у кичменој мождини.

Након интензивног или неконтролисаног чешања могу настати последице у виду огреботина (лат. exscoriatio), које се накнадно могу загадити. Појава секундарног запаљења изазваног инфекцијом огреботина, још више појачава сврабеж а тиме и чешање. На тај начин настаје „зачаран круг“ који се често тешко може прекинути.

Сврабеж коже[уреди]

Сврабеж коже, (лат. pruritus dermogenes) најчешће прати неке кожне болести (дерматозе) и може се разврстати;

  • Према локализацији
  • локализован
  • генерализован
  • Према трајању;
  • трајан,
  • повремен,
  • равномеран,
  • у нападима (пр. код шуге када се јавља само ноћу)
  • Према интензитету субјективног осећаја;
  • незнатан,
  • нешподношљив
  • Према узроку настанка;
  • непознатог узрока (лат. pruritus sine materia),
  • познатог узрока (ако прати одређене интернистичке и кожне болести) (јез-лат pruritus symptomaticus) и често је први знак тих болести.
  • психогени сврабеж; најчешће је измешан са парестезијом, печењем, и може пратити неке болести нервног система.

Сврабеж гениталија[уреди]

Перианални сврабеж[уреди]

Перианални сврабеж (лат. pruritus perianalis), јавља се у пределу чмара и најчешће је узрокован;

Терапија[уреди]

Лечење сврабежа може бити етиолошко и симптоматско.

  • Етиолошка

Лечење сврабеша првенствено мора да буде етиолошко, усмерено према узрочнику који га изазива.

  • Симптоматска

Симптоматско лечење се првенствено примењује код локализованог пруритуса применом локалне терапије;

  • разним кремама за хлађење са или без додатка кортикостероида
  • примена хладних облога или туиширање хладном водом,

Код општег симптоматског лечења генерализованог сврабежа користе се;

Референце[уреди]

  1. ^ Batetto M.,Fettich J, Deramtovenerologija, Partizanska knjiga, Ljubljana, 1977 pp. 35-36
  2. ^ Yosipovitch G, Greaves MW, Schmelz M (2003). „Itch“. Lancet 361 (9358): 690–4. DOI:10.1016/S0140-6736(03)12570-6. PMID 12606187. Приступљено 24. 11. 2009.
  3. ^ а б Twycross R, Greaves MW, Handwerker H, et al. (2003). „Itch: scratching more than the surface“. QJM 96 (1): 7–26. DOI:10.1093/qjmed/hcg002. PMID 12509645. Приступљено 24. 11. 2009.((en))
  4. ^ Bernhard JD (2005). „Itch and pruritus: what are they, and how should itches be classified?“. Dermatol Ther 18 (4): 288–91. DOI:10.1111/j.1529-8019.2005.00040.x. PMID 16296999. , Приступљено 24. 11. 2009.((en))
  5. ^ Hercogová J (2005). „Topical anti-itch therapy“. Dermatologic therapy 18 (4): 341–3. DOI:10.1111/j.1529-8019.2005.00033.x. PMID 16297007. Приступљено 24. 11. 2009.
  6. ^ Botero F. Pruritus as a manifestation of systemic disorders. Cutis. 1978; 21:873-880.


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).