Свјетски конгрес есперанта

Из Википедије, слободне енциклопедије

Свјетски конгрес есперанта (ео. Universala Kongreso de Esperanto — UK) је један од најбитнијих догађаја у есперантском покрету у свијету. Одржава се једном годишње већ више од 100 година. Организује га Свјетски есперантски савез.

То је фестивал есперантске културе, туризма, свјетски форум есперантиста и радни састанак Свјетског есперантског савеза и других есперантских организација. До 8. конгреса (1912) носио је предзнак Међународни, а од 9. (1913) Свјетски.

Организовање[уреди]

Свјетски есперантски савез одржава Конгрес сваке године у другој земљи, узимајући у обзир географски распоред и организационе снаге локалног покрета.

О мјесту одржавања конгреса одлучује Предсједништво Савеза. Битну улогу у одлучивању има и Генерални директор Савеза, који потписује одређене документе, али свакодневни посао око организовања одрађује Стални секретар конгреса, службеник у сједишту Савеза, у Ротердаму. У граду одржавања конгреса дјелује Мјесни конкресни комитет, као сарадник Савеза.

Историја[уреди]

Послије есперантског сусрета 1904. у Доверу и Калеу, француски адвокат Алфред Мишо (Alfred Michaux) организовао је 1905. године први Свјетски конрес у Булоњ сир Меру.

У почетку, текући конгрес је одлучивао о одржавању наредног, а касније су о организовању конкреса одлучивали разни есперантски органи.

Конгрес окупља стотине, па и хиљаде есперантиста. Највише пријављених (5986) је било за конгрес у Варшави 1987, на стоту годишњицу есперанта, али се сматра да је 1923. у Нирнбергу било више стварних ученика (3500).

Списак досадашњих и планираних конгреса[уреди]

Конгрес Град Држава Коментар Број пријављених
97. 2012. Ханој Вијетнам  
96. 2011. Копенхаген Данска  
95. 2010. Хавана Куба  
94. 2009. Бјалисток Пољска 150 година од рођења Заменхофа 1860
93. 2008. Ротердам Холандија 100 година постојања УЕА 1845
92. 2007. Јокохама Јапан 1901
91. 2006. Фиренца Италија 2209
90. 2005. Вилњус Литванија 100 година одржавања конгреса 2344
89. 2004. Пекинг Кина 2031
88. 2003. Гетеборг Шведска 1791
87. 2002. Форталеза Бразил 1484
86. 2001. Загреб Хрватска 1691
85. 2000. Тел Авив Израел 1212
84. 1999. Берлин Њемачка 2712
83. 1998. Монпеље Француска 3133
82. 1997. Аделаида Аустралија Први у Океанији 1224
81. 1996. Праг Чешка 2972
80. 1995. Тампере Финска 2443
79. 1994. Сеул Кореја 1776
78. 1993. Валенсија Шпанија 1863
77. 1992. Беч Аустрија 3033
76. 1991. Берген Норвешка 2400
75. 1990. Хавана Куба 1617
74. 1989. Брајтон Британија Учлањење Савеза есперантиста СССР-а, Летоније и Литваније 2280
73. 1988. Ротердам Холандија 2321
72. 1987. Варшава Пољска 100 година есперанта 5946
71. 1986. Пекинг Кина 2482
70. 1985. Аугсбург Њемачка 2311
69. 1984. Ванкувер Канада 802
68. 1983. Будимпешта Мађарска 4834
67. 1982. Антверпен Белгија 1899
66. 1981. Бразилија Бразил Први у јужној хемисфери 1749
65. 1980. Стокхолм Шведска 1807
64. 1979. Луцерн Швајцарска 1630
63. 1978. Варна Бугарска 4414
62. 1977. Рејкјавик Исланд 1199
61. 1976. Атина Грчка 1266
60. 1975. Копенхаген Данска 1227
59. 1974. Хамбург Њемачка 1651
58. 1973. Београд Југославија 1638
57. 1972. Портланд САД 923
56. 1971. Лондон Британија 2071
55. 1970. Беч Аустрија 1987
54. 1969. Хелсинки Финска 1857
53. 1968. Мадрид Шпанија 1769
52. 1967. Ротердам Холандија Првобитно планиран да се одржи у Тел Авиву 1265
51. 1966. Будимпешта Мађарска Инцидент са амбасадором ДРЊ 3975
50. 1965. Токио Јапан Први у Азији 1710
49. 1964. Хаг Холандија 2512
48. 1963. Софија Бугарска 3472
47. 1962. Копенхаген Данска 1550
46. 1961. Харогејт Британија 1646
45. 1960. Брисел Белгија 1930
44. 1959. Варшава Пољска 100 година од рођења Заменхофа 3256
43. 1958. Мајнц Њемачка 50 година УЕА 2021
42. 1957. Марсеј Француска 1468
41. 1956. Копенхаген Данска 2200
40. 1955. Болоња Италија 1687
39. 1954. Харлем Холандија 2353
38. 1953. Загреб Југославија Први у једној комунистичкој земљи 1760
37. 1952. Осло Норвешка 1614
36. 1951. Минхен Њемачка 2040
35. 1950. Париз Француска 2325
34. 1949. Борнмут Британија 1534
33. 1948. Малме Шведска 1761
32. 1947. Берн Швајцарска 1370
31. 1939. Берн Швајцарска 765
30. 1938. Лондон Британија 1602
29. 1937. Варшава Пољска 50 година есперанта 1120
28. 1936. Беч Аустрија 854
27. 1935. Рим Италија Одржан у више градова 1442
26. 1934. Стокхолм Шведска 2042
25. 1933. Колоњ Њемачка 950
24. 1932. Париз Француска 1650
23. 1931. Краков Пољска 900
22. 1930. Оксфорд Британија 1211
21. 1929. Будимпешта Мађарска 1200
20. 1928. Антверпен Белгија 1494
19. 1927. Гдањск Слободни град (сада Пољска) 905
18. 1926. Единбург Британија 960
17. 1925. Женева Швајцарска 953
16. 1924. Беч Аустрија 3400
15. 1923. Нирнберг Њемачка Дотадашњи рекорд пријављених 4963
14. 1922. Хелсинки Финска 850
13. 1921. Праг Чехословачка 2561
12. 1920. Хаг Холандија 408
11. 1915. Сан Франциско САД 163
10. 1914. Париз Француска Није одржан због избијања рата 3739
9. 1913. Берн Швајцарска 1203
8. 1912. Краков Пољска 1000
7. 1911. Антверпен Белгија 1800
6. 1910. Вашингтон САД Први изван Европе 357
5. 1909. Барселона Шпанија 1287
4. 1908. Дрезден Њемачка 1500
3. 1907. Кембриџ Британија 1317
2. 1906. Женева Швајцарска 1200
1. 1905. Булоњ сир Мер Француска 688
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Свјетски конгрес есперанта