Севаст

Из Википедије, слободне енциклопедије

Севаст (грч. σεβαστός, дословно преузвишени) је била византијска титула, која је у доба Комнина уведена као висока дворска титула, али је касније изгубила на свом значају. Она се јавља у Бугарској (од XII века) и Србији (од краја XIII века), а коришћена је као основа за стварање других титула.

Титула севаста у Византији[уреди]

Алексије I Комнин

Сам термин севаст, јавља се у текстовима на грчком језику, писаним у I и II веку и њиме је превођена римска титула август (лат. augustus) односно узвишени.

У византијском церемонијалу се јавља крајем XI века, када је цар Константин IX (10421055) своју љубавницу Склерину прогласио севастом. То звање је додељено и Комнинима (Алексију и Исаку), као и нећаку патријарха Михајла Керуларија.

Реформом византијских титула, коју је спровео цар Алексије Комнин (10811118), термин севаст је искоришћен као основа за стварање највишихих титула (севастократор, паниперсеваст и протосеваст), док је као титула био резервисан за припаднике племства, најчешће чланове владарске породице (процењује се да је 90% севаста из тог доба, припадало породици Комнина[1]).

Већ крајем XII века, титула севаста је изгубила на свом пређашњем значају. Током XIII и XIV века, титула севаста је додељивана командантима страних јединица у византијској војсци, а већ у XIV веку, спадала је међу ниже титуле и налазила се, у хијерархијском смислу, испод титуле друнгарија.

Титула севаста у другим државама[уреди]

Титула севаста коришћена је и у суседним државама, под утицајем византијске културе. У Бугарској се јавља у XII веку и означава управника неке мање области, док се средњовековној Србији јавља у доба краља Милутина (12821321), а користи се за разне државне достојанственике.

Титуле са основом севаст[уреди]

Титула севаст је послужила као основа за стварање читавог низа других титула:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Alexander Kazhdan (editor), The Oxford Dictionary of Byzantium , Oxford, 1991. ((en))