Севастопољ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Севастопољ
рус. Севастополь
укр. Севастополь
крт. Aqyar

Севастополь.jpg
Севастопољска лука

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија (де факто)
Застава Украјине Украјина (де јуре)
Основан 14. јун 1783.
Становништво
Становништво (2012) 340.559 (процена)
Густина становништва 393,97 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 44°35′42″N 33°31′18″E / 44.59495, 33.52165
Надморска висина 100 м
Површина 864 км²
Севастопољ на мапи Крима
{{{alt}}}
Севастопољ
Севастопољ на мапи Крима
Остали подаци
Градоначелник Алексеј Чалиј
Веб-страна sev.gov.ua

Севастопољ (рус. Севастополь, укр. Севастополь, крт. Aqyar ) је највећи град на полуострву Крим. Налази се на обали Црног мора. Севастопољ је под фактичком контролом Русије, а суверенитет над градом је предмет спора између Русије и Украјине. Према руском гледишту, Севастопољ је град са федералним статусом у оквиру Русије (у саставу Кримског федералног округа), док према украјинском гледишту, град има специјални статус у оквиру Украјине.

Од 1997. град је био заједничка база руске и украјинске Црноморске флоте.

Према процени из 2012. у граду је живело 340.559 становника. Од тога су око 74% Руси и 21% Украјинци. У граду живи око 30.000 руских официра и морнара са члановима породица.

Руска флота је највећи послодавац у граду. Она обезбеђује 25% градског буџета. Само за закуп луке Русија је годишње плаћала Украјини 97 милиона америчких долара.

Порекло имена[уреди]

У прошлости се овде налазила мала татарска тврђава под именом Ахтиаром. На турском и језику кримских Татара овај град се и данас зове Акјар (Akyar, Aqyar). Име граду Севастопољ је 1784. дао кнез Григориј Потемкин.

Реч Севастопољ је спој две грчке речи: севастос (σεβαστóς) и полис (πóλις). У доба старог Рима два места су имала ово име; једно у Малој Азији, а друго у Тракији. Тада је коришћена и титула севастос за цара у значењу величанство или светост. Севастопољ, дакле, значи „величанствени град“ или „царски град“.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Савастопољ се налази на југозападу Крима. Главни од многобројних залива дели град на јужни и северни део. У јужном делу се на више брежуљака простире центар града. Градско подручје је широко и има педесетак километара у пречнику.

Клима[уреди]

Клима у Севастопољу је скоро суптропска. Планине штите град од хладнијих ваздушних маса са севера, тако да је ваздух сув. Годишња количина падавина је 500 до 700 милиметара. Лети се температуре пењу до 40 степени, али је увек присутан и лак ветар са мора. Зимске температуре су између -2 и 7 степени. Луке на Црном мору се зими често заледе, али то у Севастопољу није случај.


Клима Севастопоља
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Средњи максимум, °C 5,9 6,0 8,9 13,6 19,2 23,5 26,5 26,3 22,4 17,8 12,3 8,1 15,9
Средњи минимум, °C −0,2 −0,4 2,0 6,1 11,1 15,5 18,2 17,9 13,9 9,9 5,4 2,0 8,5
Извор: База данных погоды, Туристический портал


Историја[уреди]

Прослава Дана руске флоте у Севастопољу, сваке последње недеље у јулу, један је од већих празника у граду.

Приобално подручје Крима населили су грчки колонисти још у 7. веку п. н. е. У близини данашњег центра града колонисти из Милета су саградили емпорион, а у 5. веку п. н. е. досељеници из Хераклеје Понтике су претворили тврђаву Каламита у најзначајније насеље на Тауриди (тадашње име Крима). Под Римљанима и Византинцима сачувао се грчки карактер полуострва, све до најезде Татара у 14. веку. Када су Руси освојили Крим у 18. веку, град је поново основан 1783.

Због свог војног значаја, Севастопољ је био главна мета нападача у Кримском рату. После једанаестомесечне опсаде, тешко страдали град се предао 8. септембра 1855. Од тада није повратио пређашњи значај напредног трговачког града.

У Совјетском Савезу[уреди]

Звоно уливено 1778. из запљенених турских топова. За време кримског рата Французи су га однели у цркву Нотр Дам у Паризу и вратили 1913. године.

У Другом светском рату Севастопољ је важио за најјачу тврђаву на свету. Севастопољ је издржао интензивно немачко бомбардовање током тешких борби у 1941. и 1942. Због јаке утврђености града, Немци су га бобмардовали Тешким Густавом. Немачке трупе су га заузеле 1. јула 1942. после 250 дана опсаде. Тада је у граду преостало само 9 неоштећених зграда. Планирано је да се граду промени име у Теодорисхафен у случају немачке победе над Совјетским Савезом. Као и на остатку Крима, планирано је да се град колонизује немачким становништвом. Град је ослободила Црвена армија 9. маја 1944. Због интензивних борби Севастопољ је добио титулу „града хероја“ годину дана касније.

Никита Хрушчов је 1954. преместио Кримску област и Севастопољ из Руске у Украјинску Совјетску Републику у оквиру облележавања 300. годишњице Перејаславског споразума. Граду је 1957. припојено место Балаклава.

До 1991. Севастопољ је био затворени град. То је значило да су особе које нису биле локални становници морале да траже од власти привремену дозволу да посете град. Град је био директно подређен централним властима РСФСР, а не локалној области, а од 1978. био је директно подређен администрацији Украјинске ССР.[1]

Након распада СССР[уреди]

Мапа Крима са приказаним подручјем града Севастопоља.

Уговором са Русијом, који је требало да важи до 2047, Севастопољ је одређен као заједничка база руске и украјинске Црноморске флоте. Град је био под директном управом украјинске владе и није се налазио у саставу Аутономне Републике Крим. У Украјини је само још Кијев имао овакав посебан статус.

Услед немира у Украјини почетком 2014. године и свргавања проруских украјинских власти, у Севастопољу је 16. марта 2014. одржан референдум, на коме су становници Севастопоља гласали за припајање града Русији. 18. марта 2014. је Севастопољ ушао у састав Руске Федерације, као град са федералним статусом.

Становништво[уреди]

Број становника[уреди]

Према процени, у граду је 2012. живело 340.559 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 2001. 2012. 2014.
301.000[2] 356.123[2] 342.451[2] 340.559[2] 343.189[2]

Националност и језик[уреди]

Националност[3] 1989. 2001. Матерњи језик[4] 2001.
Руси 74,4 % 71,6 % Руски језик 90,6 %
Украјинци 20,7 % 22,4 % Украјински језик 6,8 %
Белоруси 1,9 % 1,6 % остали језици 2,6 %
Татари 0,3 % 0,7 %
Кримски Татари 0,1 % 0,5 %
Јермени 0,1 % 0,3 %
Јевреји 0,7 % 0,3 %
Молдавци 0,3 % 0,2 %
Азери 0,1 % 0,2 %

Панорама[уреди]

Панорама Севастопоља - улазак у луку. Десно стоји споменик потопљеној руској флотили из Кримског рата.

Референце[уреди]

  1. ^ „Fleeting Disagreements“, The Warsaw Voice, 1996 
  2. ^ а б в г д „UKRAINE: Major Cities“. City Population Приступљено 10. 11. 2012.. 
  3. ^ National composition of population, State Statistics Committee of Ukraine
  4. ^ Linguistic composition of the population, State Statistics Committee of Ukraine

Спољашње везе[уреди]