Северна лига за независност Паданије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Северна лига
Lega Nord
Лого Леге
Федерални секретар Матео Салвини
Основана 4. новембра 1989.
Седиште Милано
Држава Застава Италије Италија
Званичне новине La Padania
Млади огранак Млади паданци
Број чланова (2006) око 120 000
Идеологија Федерализам,
Падански национализам,
Антиимиграциона политика,
Сепаратизам,

Десни популизам,
Евроскептицизам.

Дом посланика
20 / 630
Сенат
16 / 315
Европски парламент
7 / 73
Група у Европском парламенту Европа слобода и демократије
интернет страница

Северна лига за независност Паданије (итал. Lega Nord per l'Indipendenza della Padania, LN) или скраћено Северна лига (итал. Lega Nord) је италијански парламентарни политички покрет федералистичке и аутономистичке оријентације.

Историја[уреди]

Почетак[уреди]

Дана 4. новембра 1989. створен је „Покрет Северна лига“ као унија више странака са севера Италије. Покрет истиче се у наредним годинама, као један од најважнијих у северној Италији, што доводи њихове кандидате на неколико локалних власти, од којих неке веома важне као град Милано.

Године 1992, Северна лига успева да добије 80 места у италијанском парламенту у Риму: 25 сенатора и 55 депутата.

Коалиција са десницом[уреди]

Поводом општих избора у марту 1994, Северна лига склапа коалицију са бизнисменом Силвијем Берлусконијем, који је осново партију под називом Форза Италија(в.Напред Италијо), а обе су заједно формирале коалицију десног центра "Пол Слободе". Берлускони међутим води две коалиције с којим је створио владу, једну на северу (Пол Слободе) са Лигом, а другу на југу са Националном Алијансом и Хришћанско-демократским центром(Пол доброг управљања). Такво стање нестабилности води врло брзо до распада коалиције и изласка Лиге из владе, која након мало времена пада.

Сепаратистичке тензије 1996.[уреди]

Током избора 1996, Северна лига се кандидовала самостално и освојила рекордних 10,4% гласова у земљи, што је значило 87 посланика. Ова одлука је казнила нову Берлусконијеву коалицију десног центра и фаворизовала победу нове коалиције левог центра, под називом L'Ulivo(Маслина), коју је предводио Романо Проди. Због јаке подршке бирача (30% у Венету, 25% у Ломбардији), 15. септембра 1996, Северна лига,je радикализовала свој положај, предложила отцепљење северне Италије и сазвала демонстрације дуж реке По, које су се завршиле у Венецији са провокативним прогласом независности Паданије са стране лидера Лиге Умберта Босија:

Викицитати „Ми народи Паданије свечано изјављујемо: Савезна Република Паданија је независна и суверена. Нудимо, једни другима, узајамно залог наше животе, наша богатства и нашу свету част.“
(Умберто Боси, 15. септембар 1996)

Нова коалиција са десницама[уреди]

У наредним изборима Лига је трпела сталан пад одазива бирача (2001 освајавши једва 3,9% гласова), што је приморало странку да се врати у погодбу са партијама десног центра. На изборима 2001, Лига је учествовала на изборима у коалицији "Кућа слобода", која је победила изборе и формирала нову владу.

На европским изборима 2004 и на регионалним 2005, Лига се опоравила од изборног колапса и добила прво 4,9%(2004) па 5,6%(2005) укупних гласова.

На националним изборима за Скупштину 2006. године, Лига је освајила 4,5% преференција, иако ће десничарска коалиција изгубити те изборе.

На општим изборима 2008. Лига се представила у коалицији са Народом слободе и Покретом за аутономију Југа. Овај пут долази до одлучног пораста: 8,30% гласова за Дом посланика и 8,06% за Сенат.

У влади: 2008-2011[уреди]

Године 2010. на регионалним изборима, Лига добија 35,5% гласова у Венету и укупно више од 9% гласова на националном нивоу. Добија чак унутар десничарске коалиције места председника Венета и Пијемонта. Лега је до краја подржавала владу Силвија Берлусконија која је међутим пала у новембру 2011.

Монтијева влада, Босијева оставка и избори 2013.[уреди]

После пада Берлусконија, проф.др. Марио Монти је формирао нову технократску владу. Северна лига је одбила да подржи ову владу и прешла је у опозицију.

Међутим откриће финансијских малверзација почетком априла 2012. је изазвало оставку историјског лидера и секретара Умберта Босија.[1]

На изборима 2013. Лига је поново изашла у коалицији са партнерима из десног центра. Обележила је јак пад бирачког тела и освојила 4,1% гласова у Дому и 4,3% у Сенату. Међутим успела је да победи регионалне изборе за председника Ломбардије где је Лигин кандидат био нови секретар Роберто Марони.

Ставови[уреди]

Тренутно, Северна лига брани пројекат фискалног федерализма и противи се ратификацији Лисабонског споразума. Промовише борбу против екстраевропске(а потајно и европске) имиграције у Италији.

Позната је по својим антимуслиманским ставовима и била је једна од ријетких странака у Италији која се противила НАТО бомбардовању Србије, проглашењу независности Косова и учествовању Италије у НАТО агресији на Либију. Интересантно је такође што је председник Лиге у Европском Парламенту Марио Боргецио поводом хапшења генерала Младића, изјавио да за њега он није ратни злочинац него патриота, да је процес против њега политичко насиље и да су Срби могли зауставити продирање Ислама у Европу.[2]

Галерија[уреди]

Изборни резултати[уреди]

Гласови % Посланичка места
Европски избори 1984. (Покрет Северна лига) 164.115 0,47 0
Европски избори 1989. 636.242 1,83 2
Избори 1992. Дом посланика 3.395.384 8,65 55
Сенат 2.732.461 8,20 25
Избори 1994. Дом посланика 3.235.248 8,36 117
Сенат унутар коалиције „Пол слободе" - 60
Европски избори 1994. 2.162.586 6,56 6
Избори 1996. Дом посланика 3.776.354 10,07 59
Сенат 3.394.733 10,41 27
Европски избори 1999. 1.391.595 4,49 4
Избори 2001. Дом посланика 1.464.301 3,94 30
Сенат унутар коалиције „Кућа слобода" - 17
Европски избори 2004. 1.615.834 4,96 4
Избори 2006. (листа ЛН-МпА) Дом посланика 1.747.730 4,58 26
Сенат 1.530.667 4,48 14
Избори 2008. Дом посланика 3.026.844 8,3 60
Сенат 2.644.248 8,1 26
Европски избори 2009. 3.126.915 10,2 9
Избори 2013. Дом посланика 1.390.156 4,08 18
Сенат 1.328.555 4,33 18

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Северна лига за независност Паданије