Северни гњурци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Северни гњурци
Gavia immer
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Aves
поткласа: Neornithes
инфракласа: Neognathae
ред: Gaviiformes
Wetmore & Miller, 1926
породица: Gaviidae
J.A. Allen, 1897
род: Gavia
Forster, 1788
врсте

Gavia adamsii
Gavia arctica
Gavia immer
Gavia pacifica
Gavia stellata

Екологија таксона

Северни гњурци или морски гњурци су ред водених птица које живе само на северној хемисфери и састоје се од једне породице Gaviidae у којој је једини род Gavia са пет савремених врста. Назив гњурци потиче од начина на који лове рибу тако што пливају мирно, а затим одједном зарањају главу у воду. Свих пет врста су селице и презимљују у крајевима са умереном климом.

Физичке особине[уреди]

Северни гњурци су мале водене птице величине велике патке или мале гуске, дужине од 60 до 80 cm и вретенастог тела. Глава је мала и сужава се ка кљуну који је јако зашиљен. Ноге су постављене сасвим уназад на телу и између прстију су разапете пловне кожице. Због таквог положаја ногу врло неспретно ходају, али су зато добри пливачи користећи управо снажне ноге за пливање. Отежано лете не само због недовољно развијених крила већ и због тешких костију које нису пнеуматичне (шупљикаве) као код добрих летачица.

Перје им је углавном црно-бело, на глави и врату сиво, а код неких врста је трбух бео. Свадбено перје, у доба гнежђења је слично код оба пола и углавном је црно-бело са појединим финим прелазима, нијансама. У време митарења, када изгубе летна пера губе и способност летења.

Екологија[уреди]

Гњурци су изврсни пливачи који користе ноге са пловним кожицама не само за пливање већ и за роњење, док им крила служе као помоћни органи. Избегавају ходање осим када граде гнездо. Слабији су летачи и само једна врста може да полети са земље, док остале пливају низ ветар што им омогућава да полете. Када се нађу у ваздуху, захваљујући знатној снази могу да се селе и прелазе велике удаљености ка југу. У природи живе око 30 година.

Исхрана[уреди]

Плен проналазе чулом вида па насељавају језера са провидном водом. Хране се рибама, водоземцима и раковима, тако што их оштрим кљуном хватају и пробадају. Плен гутају читав почев од главе да би га лакше прогутали. Са храном гутају и ситне каменчиће са дна језера који омогућавају дробљење а тиме и варење костију кичмењака и спољашњег скелета ракова. Нехотице са дна могу узети и куглице олова које су ту накупљене као остаци ловачке муниције и тако се отровати.

Класификација[уреди]

Ред Гавииформес се састоји од једне породице Гавиидае која садржи само један род Гавиа са пет врста:

Литература[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Северни гњурци
  • Брем, А, Е. (1982): Живот животиња, Просвјета, Загреб
  • Ђоровић Ана, Калезић, М: Морфологија хордата. Биолошки факултет, Београд
  • Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, Београд, 2001
  • Марцон, Е, Монгини, М: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров Бригита, Радовић, И, Миличић Драгана, Петров И: Општа и систематска зоологија (практикум са радном свеском), Биолошки факултет, Београд, 2000
  • Петров Бригита: Скрипта за студенте молекуларне биологије
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Стулос Нови Сад, Београд, 2001.
  • Рашајски, Ј. (1997): Птице Србије, Прометеј, Нови Сад


Птице
Struthioniformes · Tinamiformes · Anseriformes · Galliformes · Gaviiformes · Podicipediformes · Procellariiformes · Sphenisciformes · Pelecaniformes · Ciconiiformes · Phoenicopteridae · Falconiformes · Gruiformes · Charadriiformes · Pteroclidiformes · Columbiformes · Psittaciformes · Cuculiformes · Strigiformes · Caprimulgiformes · Apodiformes · Coraciiformes · Piciformes · Trogoniformes · Coliiformes · Passeriformes