Север II

Из Википедије, слободне енциклопедије
Север II

Флавије Валерије Север као цезар
Флавије Валерије Север као цезар

Датум смрти 16. септембар 307.
Порекло и породица

Флавије Валерије Север (умро септембра 307. године) био је римски цар.

Флавије Валерије Север је био војник из неке од балканских провинција пре него што је његов пријатељ Галерије затражио да га Максимијан именује за цезар, заправо савладара западног дела Римског царства. Тако је он од 305. године био млађи савладар Констанција Хлора на Западу.

Када је Констанције Хлор умро 306. године, Флавија Валерија Севера је сам Галерије именовао за августа на Западу. Када је Максенције, син бившег цара Максимијана, подигао устанак у Риму, Галерије је послао Флавија Валерија Севера да угуши ову побуну. Али, Флавијев напад на Рим није успео и он се морао повући у Равену. Максимијан је убрзо уверио Флавија Валерија Севера да абдицира и да се преда. Када је сам Галерије напао Италију 307. да заустави Максенција и његовог оца, Максенције је издајнички убио Флавија Валерија Севера недалеко од Рима.

Биографија[уреди]

Након што су се Диоклецијан и Максимијан одрекли власти, за августе су били изабрани Галерије и Констанције Хлор. Да би се одржала схема Царства, постало је неоходно да се именују нови цезари. Право именовања допуштено је Галерију, који је изабрао сопствене две креатуре, посвећене, како је он веровао, његовим интересима, Максимина Дазу и Севера. Овог последњег, непознатог илирског пустолова, о коме се ништа није знало осим да је раскалашнан, али веран присталица свог патрона, Херкулије је 1. маја 305. у Милану лично обдарио инсигнијама новог достојанства. Добио је власт над Италијом, вероватно Африком и Горњом Панонијом. Али чим је стигла вест да је Констанције Хлор умро у Јорку јула 306, Галерије је одмах прогласио Севера за августа. Ускоро му је наложено да смири немире које је побудила Максенцијева узурпација. Појединости о овом катастрофалном походу, Северовом напредовању до престонице, дезертерства његових војника, његовом исхитреном повлачењу и предаји Херкулију у Равени под најсвечанијим обећањима да ће бити под великом протекцијом изнесене су у чланку о Максимијану. Међутим, укрос свим обећањима које је дао победник, савладани владар је као ратни заробљеник спроведен у непосредну близину и задржан у заробљеништву у месту Три гостионице (лат. Tres Tavernae) на Апијевом друму, где је, када је обавештен да може да бира како ће да сконча живот, пресекао себи вене. Сахрањен је у Галијеновој гробници 307.

Извори[уреди]

  • Panegr. Vet. i. v.
  • Auct. De Mart. Persec. 18, 19, 20, 25, 26
  • Victor, de Caes. 40
  • Epit. 40
  • Eutrop. x. 2
  • Excerpta Valesian. 5—10
  • Zosim. ii. 8, 10

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Галерије
Византијски цареви
306-307
Наследник:
Максенције
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}