Сегедин

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 46° 15′ 18′′ СГШ 20° 08′ 42′′ ИГД

Сегедин
мађ. Szeged

Szeged-tisza3.jpg
Тиса код Сегедина

Грб
Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Регија велике јужне равнице
Жупанија Чонград
Срез Сегедински срез
Становништво
Становништво (2013) 161.837
Густина становништва 603,96 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 46°15′18″N 20°08′42″E / 46.255, 20.145
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 280,84 км²
Сегедин на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Сегедин
Сегедин на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код 6700—6791
Позивни број 62
Веб-страна www.szeged.hu

Сегедин hu-Szeged.ogg слушај (мађ. Szeged, нем. Szegedin или Segedin, лат. Partiscum) је град у јужној Мађарској на ушћу реке Муреш у Тису. Представља регионални центар југоисточног дела земље и главни град жупаније Чонград.

Називи града[уреди]

Мађарски назив за град је Szeged. Постоје две легенде о пореклу назива овог града. На основу једне, град је добио име по мађарској речи за угао szög, пошто Тиса пролазећи кроз град прави окуку, тј. „угао“. Друго објашњење је да име потиче од мађарске речи за острво, односно sziget.

Град се слично изговара и на многим језицима држава суседа Мађарској. Тако се на бугарском језику град зове Сегет, на румунском - Seghedin, на немачком - Szegedin или Segedin, а истоветни овом називу су називи на хрватском, словачком и турском - Segedin. Назив је потпуно различит на латинском језику - Partiscum, што је назив римске насеобине на месту данашњег града.

Природни услови[уреди]

Сегедин се налази близу јужне границе Мађарске, у средишњем делу Панонске низије. Град се развио на раскрсници путева, нарочито водених, јер је веома близу ушћа реке Мориш у реку Тису. Данас се град пружа на обе обале Тисе и представља највећи град на овој европској реци. Град је у Мађарској познат и по великој осунчаности у току године.

Становништво[уреди]

На основу података из 2013. године у Сегедину живи 161.837 становника, од чега су 93,5% Мађари, 0,7% Роми, 0,5% Немци, 0,2% Срби, 0,2% Румуни, 0,1% Хрвати, 0,1% Словаци и 4,9% остали. Густина насељености је 582,9 ст./км² и релативно је ниска. Разлог овоме је постепено укључење приградских насеља у склоп градског управног подручја. Тако је у раздобљу између пописа 1960. и 1970. године број становника порастао чак за више од 50%, док је у другим раздобљима раст био највише 10-15%. Град 1900. године има око 68.000 становника, а четрдесет година касније 92.000. Последњих деценија град по броју становника стагнира.

На основу истих података има 70.787 домаћинстава, а њихова густина је 252,05 по км².

Историја[уреди]

Поглед из ваздуха на градску катедралу. Десно је српска православна црква

Сегедин и његова околина били су насељени још у античко време. Птолемеј је поменуо најстарије насеље на овом подручју, Partiscum. Могуће је и да је Атила Бич Божји, вођа Хуна, имао седиште негде на овом подручју. Назив Szeged први пут се помиње 1183. године у повељи краља Беле III.

Током инвазије Монгола у 13. веку град је разрушен и његови становници су избегли у оближња мочваришта, али су се ускоро вратили и васпоставили насеље. У 14. веку, током владавине Лајоша I Анжујског, постаје најважнији град јужне Угарске и напредује. Због тога га краљ Жигмунд Луксембуршки окружује зидинама. Коначно, Сегедин добија статус слободног краљевског града 1498. године.

Турци су до Сегедина први пут доспели 28. септембра 1526. године, да би га освојили 1543. Тада Сегедин постаје средиште санџака у јужној Угарској. За овај период везана је једна важна особеност - доспеће паприке са Оријента. Век касније производна паприке већ се одомаћила.

Град је ослобођен турске власти 23. октобра 1686. године, а 1715. године поново је добио статус слободног краљевског града. Хабзбуршки владар Карло III подарио је Сегедину грб, који је и данас важећи. Брзина равоја града током следећих година била је велика. Већ 1721. године отворена је гимназија. Током овог периода (прва половина 18. века) половину градског становништва чинили су Срби.

Током револуције 1848/49. године у Сегедину су се десили важни догађаји. Лајош Кошут је овде одржао свој познати говор. Сегедин је био последње седиште револуционарне владе у јулу 1849. Хабзбуршки владари казнили су град и одузели су му статус слободног краљевског града, који је град повратио 1860. године, после пада Метерниха. Град је наставио да се привредно развија - 1854. године дошла је прва железница, а 1869. отворена је претеча познате фабрике салама Pick.

Здање Сегединског Универзитета у близини катедрале

Година 1879. била је важна прекретница у развоју Сегедина. Те године десила се велика поплава, која је збрисала град (95% зграда било је уништено). Владар Франц Јозеф I посетио је град после ове несреће и обећао да ће „Сегедин бити много лепши него што је био пре“. И обећање је одржано; Следећих година савремени град се подигао из рушевина, са бројним палатама и булеварима.

После Првог светског рата велики делови јужне крањевине Угарске припали су данашњој Румунији и Србији. Сегедин је постао погранични град на југу новоосноване Мађарске, а његово зависно подручје је преполовљено. Значај града је тиме опао, али се град постепено опоравио. Једну од важних улога у опоравку одиграло је премештање неких важних установа у Сегедин - Универзитета из Коложвара (данас румунски град Клуж-Напока), 1921., као и премештање римокатоличког бискупског седишта из Темишвара 1923. године.

Сегедин је страдао током Другог светског рата, изгубио је 6000 становника, махом Јевреја. Совјетске снаге ушле су у град крајем 1944. године. Следећих деценија, током комунистичке владавине, град је постао средиште лаке и прехрамбене индустрије. 1962. године Сегедин је постао средиште Чонградске жупаније. 1965. године у околини је пронађена нафта - данас околина Сегедина даје 67% нафте на нивоу државе. Град се и бројчано и површински ширио. Пошто се новим насељима приближио предграђима, она су укључена под градску управу 1973. године. Тиме је у град укључено 5 некадашњих насеља, између њих и Сириг са бројном српском мањином.[1]

Данас је Сегедин четврти по величини град у Мађарској, важно школско средиште и незаобилазно туристичко одредиште. Једна од главних градских атракција је опера на отвореном која се дешава сваког лета од 1931. године.[2]

Школство[уреди]

Град је у сфери образовања најпознатији по свом Универзитету, који се по академском рангирању светских универзитета 2014. године нашао на местима 401-500, а други је најбољи универзитет у земљи.[3] Због добрих истраживачких резултата из биологије, УНЕСКО фондовима изграђен је месни Завод за биолошка истраживања.[4]

Привреда[уреди]

Сегедин је познат по прехрамбеној индустрији, највише по преради паприке. Градски специјалитети су Секељи гулаш и Пик салама.

Срби у Сегедину[уреди]

Срби се у Сегедину први пут спомињу за време отоманске владавине. Највиши успон доживаљавају у првој половини 18. века на почетку владавине Хабзбурговаца. Тада је изграђена и Српска православна црква, која се данас налази у најужем градском језгру, поред Сегединске катедрале.

Данас у Сегедину има око 350 Срба, што представља значајну заједницу за српску мањину у Мађарској. Највећи број њих живи у крајње источном делу града, некашњем селу Сириг, које 1973. године прикључено граду.

Од пре неколико година на Сегединском Универзитету отворена је и катедра за српски језик.

Сегедин и Суботицу спаја добра прекогранична сарадња, чији је један од резултата пројекат заједничке туристичке понуде Сецесија у Суботици и Сегедину. Будући да су ова два града имала сличну историју и развој, тако је у оба почетком 20. века превладала јединствена китњаста архитектура, сецесија. Најзначајније грађевине стила сецесије су Градска кућа, Синагога и Рајхлова палата у Суботици и палате Reök,Ungar-Mayer,Deutsch у Сегедину. [5]

Туристичке атракције[уреди]

Градска кућа на Тргу Сечењи изграђена у нео-барокном стилу. Изградња је започела 1799. године, а архитекте су били Иштван Ведрес и Јанош Шворц. Унутрашњост зграде украшена је многим сликама које је техником уље на платну насликао Сигмунд Вајда. Градска кућа је „Мостом уздаха“ повезана са Градском скупштином, конструисаном 1883.[6] Szeged City Hall.jpg Сегединска катедрала види се са свих страна града, а нарочито леп поглед на њу пружа се са Сегединског моста. Планови за њену изградњу потичу од Фредрика Шулека, а градњу је започео Ернест Ферк 1913. године на месту бивше Цркве Светог Димитрија. Катедрала је завршена 1930. године због прекида радова током Првог светског рата. Висока 54 метра, са кулама високим 91 метар, четврта је највећа црква у Мађарској, исте величине као и Црква Светог Марка у Венецији. У цркви се налазе раскошне оргуље са 9.040 дирки, што су треће највеће оргуље у Европи. Унутрашњост цркве је испуњена задивљујућим уметничким делима, а најнеобичнији је мозаик Госпе у крзненој бунди која се налази на таваници велике куполе. Hungary-szeged-szabadteri.jpg
Reök палата је импресивна грађевина изграђена у стилу сецесије у доминантним зеленим и љубичастим нијансама која фасадом подсећа на декорацију акваријума. Нажалост, препуштена махом елементима, није у свом најбољем издању. Szeged REÖK Palota facade 2.jpg Нова синагога се налази на пет минута хода од центра града. Изграђена је 1913. у випе стилова (најистакнутија сецесија, стил плаво-златног стакла) по замисли познатог јеврејског архитекте Липота Баумхорна, са обојеним прозорским стаклима у плавим и златним бојама по идејама Имануела Лова, а под изводством Миксе Рота. Најимпресивнији део синагоге је купола која симболизује свет и у чијем се центру налази Давидова звезда. Данас се поред богослужења, синагога због своје изразите акустике и 1300 седећих места често користи и за одржавање концерата класичне музике, као и за традиционални Јеврејски фестивал који се организује сваке јесени.[7] Szeged New Syna.jpg
Дугоњићев трг се нелази на јужном крају Улице Караш. Главна знаменитост трга је музичка фонтана изграђена за стоту годишњицу поплава у Сегедину. Северном страном трга доминира зграда ректората Универзитета у Сегедину. Зграда ректората изграђена је 1873. у стилу еклектикеДугоњићев трг краси статуа Андраша Дугоњића који у рукама држи књигу под именом „Етелка“, први роман на мађарском језику. На тргу се налази бронзана статуа Атиле Јожефа по коме се пре звао Универзитет. То је традиционално вашариште града и ту се одржавају многи фестивали.[8] RectorBuilding.jpg Музеј је изграђен 1896. године. Највећи је музеј у Сегедину. Његова стална поставка је богата колекција народних уметнина и традиционалних заната из целе жупаније која броји више од 20.000 предмета. У музеју су изложене и друге изложбе као што су слике познатих мађарских сликара. За музеј је везано и археолошко налазиште старог Сегединског замка изграђеног око 1420, а настрадалог у поплавама 1879. До 1950. године за музеј је била везана и градска библиотека. Hungary-szeged-museum2.jpg

Галерија[уреди]

Градови побратими[уреди]

Уједињено Краљевство Енглеска Кејмбриџ, Уједињено Краљевство
Немачка Хесен Дармштат, Немачка
Француска Ница, Француска
Украјина Одеса, Украјина
Србија Суботица, Србија
Сједињене Америчке Државе Охајо Толедо, Охајо, САД
Финска Турку, Финска

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези:


Flag of Hungary.svg Насељена места у котару Сегедин Szeged COA.png
Сегедин  •  Алђе  •  Деск  •  Доц  •  Домасек  •  Кибекхаза  •  Реске  •  Шандорфалва •  Саћмаз •  Тисасигет •  Ујсентиван •  Жомбо