Сегедин

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 46° 15′ 18′′ СГШ 20° 08′ 42′′ ИГД

Сегедин
мађ. Szeged

Szeged-tisza3.jpg
Тиса код Сегедина

Грб
Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Регија велике јужне равнице
Жупанија Чонград
Срез Сегедински срез
Становништво
Становништво 170.285
Густина становништва 603,96 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 46°15′18″N 20°08′42″E / 46.255, 20.145
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 280,84 км²
Сегедин на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Сегедин
Сегедин на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код 6700—6791
Позивни број 62
Веб-страна www.szeged.hu

Сегедин hu-Szeged.ogg слушај (мађ. Szeged, нем. Szegedin или Segedin, лат. Partiscum) је град у јужној Мађарској на ушћу реке Муреш у Тису. Представља регионални центар југоисточног дела земље и главни град жупаније Чонград.

Називи града[уреди]

Мађарски назив за град је Szeged. Порекло овог назива може се двојако објаснити: блиска је мађарској речи за угао, а река Тиса на овом месту прави угао. Друго објашњење везано је за мађарску реч острво, односно sziget.

Град се на неким страним језицима другачије изговара. Ово посебно важи за језике народа у окружењу. Тако је мађарском веома блиска бугарска верзија имена - Сегет. У немачком језику се град зове Szegedin или Segedin, а истоветни овом називу су називи на хрватском, словачком и турском - Segedin као и на српском - Сегедин. На румунском се пише Seghedin. Једино се потпуно разликује назив за град на латинском језику - Partiscum - а што последица је тога што је овај назив настао много пре досељавања Мађара у Панонску низију.

Природни услови[уреди]

Сегедин се налази близу јужне границе Мађарске, у средишњем делу Панонске низије. Град се развио на раскрсници путева, нарочито водених, јер је веома близу ушћа реке Мориш у реку Тису. Данас се град пружа на обе обале Тисе и представља највећи град на овој европској реци. Град је у Мађарској познат и по великој осунчаности у току године.

Становништво[уреди]

На основу података из 2003. године у Сегедину живи 175.301 становник, од чега су 93,5% Мађари, 0,7% Роми, 0,5% Немци, 0,2% Срби, 0,2% Румуни, 0,1% Хрвати, 0,1% Словаци и 4,9% остали. Густина насељености је 582,9 ст./км² и релативно је ниска. Разлог овоме је постепено укључење приградских насеља у склоп градског управног подручја. Тако је у раздобљу између пописа 1960. и 1970. године број становника порастао чак за више од 50%, док је у другим раздобљима ово било највише 10-15%. Град 1900. године има око 68.000 становника, а четрдесет година касније 92.000. Последњих деценија град по броју становника стагнира.

На основу истих података има 70.787 домаћинстава, а њихова густина је 252,05 по км².

Историја[уреди]

Поглед из ваздуха на градску катедралу. Десно је Српска православна црква

Сегедин и његова околина били су насељени још у античко време. Птолемеј је поменуо најстарије насеље на овом подручју, Partiscum. Могуће је и да је Атила Бич Божји, вођа Хуна, имао седиште негде на овом подручју. Назив Szeged први пут се помиње 1183. године у повељи краља Беле III.

Током инвазије Монгола у 13. веку град је разрушен и његови становници су избегли у оближња мочваришта, али су се ускоро вратили и васпоставили насеље. У 14. веку, током владавине Лајоша I Анжујског, град постаје најважнији град јужне Угарске и напредује. Због тога га краљ Жигмунд Луксембуршки окружује зидинама. Коначно, Сегедин добија статус слободног краљевског града 1498. године.

Турци су до Сегедина први пут доспели 28. септембра 1526. године, да би га освојили 1543. Тада Сегедин постаје средиште санџака у јужној Угарској. За овај период везана је једна важна особеност - доспеће паприке са Оријента. Век касније производна паприке већ се одомаћила.

Град је ослобођен турске власти 23. октобра 1686. године, а 1715. године поново је добио статус слободног краљевског града. Хабзбуршки владар Карло III подарио је Сегедину грб, који је и данас важећи. Брзина равоја града током следећих година била је велика. Већ 1721. године отворена је гимназија. Током овог периода (прва половина 18. века) половину градског становништва чинили су Срби.

Током револуције 1848/49. године у Сегедину су се десили важни догађаји. Лајош Кошут је овде одржао свој познати говор. Сегедин је био последње седиште револуционарне владе у јулу 1849. Хабзбуршки владари казнили су град и одузели су му статус слободног краљевског града, који је град повратио 1860. године, после пада Метерниха. Град је наставио да се привредно развија - 1854. године дошла је прва железница, а 1869. отворена је претеча познате фабрике салама Pick.

Здање Сегединског Универзитета у близини катедрале

Година 1879. била је важна прекретница у развоју Сегедина. Те године десила се велика поплава, која је збрисала град (95% зграда било је уништено). Владар Франц Јозеф I посетио је град после ове несреће и обећао да ће „Сегедин бити много лепши него што је био пре“. И обећање је одржано; Следећих година савремени град се подигао из рушевина, са бројним палатама и булеварима.

После Првог светског рата велики делови јужне крањевине Угарске припали су данашњој Румунији и Србији. Сегедин је постао погранични град на југу новоосноване Мађарске, а његово зависно подручје је преполовљено. Значај града је тиме опао, али се град постепено опоравио. Једну од важних улога у опоравку одиграло је премештање неких важних установа у Сегедин - Универзитета из Коложвара (данас румунски град Клуж-Напока), 1921., као и премештање римокатоличког бискупског седишта из Темишвара 1923. године.

Сегедин је страдао током Другог светског рата, изгубио је 6000 становника, махом Јевреја. Совјетске снаге ушле су у град крајем 1944. године. Следећих деценија, током комунистичке владавине, град је постао средиште лаке и прехрамбене индустрије. 1962. године Сегедин је постао средиште Чонградске жупаније. 1965. године у околини је пронађена нафта - данас околина Сегедина даје 67% нафте на нивоу државе. Град се и бројчано и површински ширио. Пошто се новим насељима приближио предграђима, она су укључена под градску управу 1973. године. Тиме је у град укључено 5 некадашњих насеља, између њих и Сириг са бројном српском мањином.

Данас је Сегедин четврти по величини град у Мађарској, важно школско средиште и незаобилазно туристичко одредиште. Једна од главних градских атракција је опера на отвореном која се дешава сваког лета од 1931. године.

Школство[уреди]

Град је на пољу школства пре свега познат по Сегединском Универзитету. Овај универзитет је основни за јужну Мађарску, али је на пољу биолошких истраживања познат широм света. Захваљујући УНЕСКО фондовима изграђен је месни Завод за биолошка истраживања. 2000. године научници ове установе су први пут у свету произвели вештачки наследни материјал. Ту се одржавају и многе научне конференције и предавања. По међународном вредновању универзитета 2005. Сегедински Универзитет је најбољи универзитет у својој земљи, а међу првих 100 у Европи.

Од пре неколико година на Сегединском Универзитету отворена је и катедра за српски језик.

Привреда[уреди]

Сегедин је познат по прехрамбеној индустрији, највише по преради паприке. Градски специјалитети су Секељи гулаш и Пик салама.

Срби у Сегедину[уреди]

Срби се у Сегедину први пут спомињу за време отоманске владавине. Највиши успон доживаљавају у првој половини 18. века на почетку владавине Хабзбурговаца, када чине половину градског становништва. Тада је изграђена и Српска православна црква, данас у најужем градском језгру.

Данас у Сегедину има око 350 Срба, што представља велику скупину за српску мањину у Мађарској. Највећи број њих живи у крајње источном делу града, некашњем селу Сириг, које 1973. године прикључено граду.

Галерија[уреди]

Градови побратими[уреди]

Уједињено Краљевство Енглеска Кејмбриџ, Велика Британија
Немачка Хесен Дармштат, Немачка
Француска Ница, Француска
Украјина Одеса, Украјина
Србија Суботица, Србија
Сједињене Америчке Државе Охајо Толедо, Охајо, САД
Финска Турку, Финска

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези:


Flag of Hungary.svg Насељена места у котару Сегедин HUN Szeged COA.jpg
Сегедин  •  Алђе  •  Деск  •  Доц  •  Домасек  •  Кибекхаза  •  Реске  •  Шандорфалва •  Саћмаз •  Тисасигет •  Ујсентиван •  Жомбо